Пар ријечи о посту, зашто је пост важан и како треба постити…

ПОСТ КОД СРБА

Свети Василије Велики износи још један разлог за пост, а он је у томе што је пост узрок весеља. Да то докаже Свети Василије расуђује овако: „Не примећујеш ли да је сунце светлије после ноћи, и будноћа пријатнија послије сна, и здравље драгоцјеније послије искушења болести? …

Као што жеђ даје пићу сласт; и претходна глад чини јело укусним, тако и пост чини пријатнијим узимање јела“.

По Светом Јовану Златоусту, постом се одгоне демони од људи, зато он саветује: „Чувши о посту немојте се препасти од њега. Он је страшан не нама, него демонима. Ако је неко обузет злим духом, покажи му лице поста и он, окован страхом, биће непокретнији од самог камена. Особито кад угледа у заједници с постом сестру и пријатељицу поста – молитву. Јер и Христос вели: Овај се род не изгони сем молитвом и постом“ (Мт 17, 21).

Свети Григорије Богослов доводи у везу православни пост пред Пасху са 40-дневним постом Спаситељевим и вели да оба имају исти смисао: „Христос је постио пред кушањем, а ми постимо пред Пасхом. Значење оба поста је једнако, но у погледу времена разлика је не мала. Христос противставља пост искушењима, а код нас он означава смрт са Христом и служи као претпразничко очишћење“.

И по Светом Амвросију Миланском, пост пред Пасху је у вези са постом Христовим: „Ко од хришћана не пости у Свету Четрдесетницу, тај показује вероломство и упорство. Какав си ти хришћанин – вели он – кад се пресићујеш у то вријеме у које је Господ постио?“

Тијело које је болест смирила непотребно је и постом слабити.

Тјелесни и духовни пост

Још у Старом завјету, пророк Исаија разликује у посту две стране: Једну са тијелесним ознакама, за коју вели да је Бог не прима ако не буде у вези са другим духовним чињењем добра ближњима (Исаија 58, 3-7).

У Новозавјетној Цркви Свети Оци такође наглашавају да права вриједност поста није само у уздржању од хране, него у помоћи коју он пружа духовном узрастању, у одсјецању злих навика и стицању врлина: „Корист од поста не ограничавај само на уздржање од злих дјела“, вели Свети Василије Велики.

Слично говори и Свети Јован Златоуст: „Не говори: Ја сам толико и толико дана постио, то и то нисам јео, ни вина пио…, него ми покажи јесли ли постао кротак од гневљивог, какав си био, и човјекољубив од грубог, какав си дотле био? Јер ако си испуњен гневом, зашто онда угњетаваш своје тијело? Ако је изнутра завист и користољубље, каква је корист што пијеш воду?“

Очистивши тако своју душу од прљавштине греха и украсивши је украсом врлина, ми се удостојавамо Господа у Светој Тајни Причешћа, наводи Башта Балкана.