Ако будете ишли од Бијељине према Рачи знајте да је у селу Бродац један од највећих духовних центара Семберије – црква Светог Архангела Михаила.

Посебна је по томе што је једина српска богомоља са два иста звоника јужно од Саве и Дунава. Двије сличне православе цркве постоје још у Сремским Карловцима и Темишвару. Иако има дугу и тешку историју, бродачка црква зубу времена одолијева и данас, када блиста у свом пуном сјају.

“Послије самог пада турске власти дошла је аустроугарска власт и захваљујући самој тој власти када је престало прогоњење Срба и уопште забрана грађења храмова, сам Фрањо Плентај који је био поријеклом Хрват, он је као намјесник Котара Бијељинског сазвао све виђеније људе из оближњих села који су били подручје ове парохије и сам је он подстакао изградњу овог храма”, каже протојереј ставрофор Србислав Топаловић – парох Бродачки.

Пошто су владали Аустроугари, пронађен је стил који је био компромис. Након што је уништен први љетопис овог светог храма, у току Другог свјетског рата, звоник ове цркве био је уточиште за виђеније Србе који су се у њему скривали. У њему се и дан данас могу видјети записи које су тада остављали.

„Дошавши и видјевши на храму да пише Фрањо Плентај, помислили су да је храм њихов, католички. И тако га нису ни дирали. Тако да су се у овом храму сакривали виђенији људи, Срби, који су се сакрили у самом звонику храма гдје и данас дан имамо записе руком писане од стране тих истих људи. Да ли је то био комад цигле, да ли био комад цријепа, али се види да је од тог неког материјала исписана на зиду имена тих људи и још неки поједини подаци”, каже протојереј ставрофор Србислав Топаловић – парох Бродачки.

Цкрва Светог Архангела Михаила у Броцу специфична је по томе што нема ни једну фреску. О њој се говорило и у пјесмама. Народни гуслар и пјесник Филип Вишњић опјевао је ово свето мјесто као „Бијелу-цркву“. Мјештани овог села тако је зову и данас.