17/01/2023
Одувијек је за православно хришћанство била карактеристична промјена имена у монаштву, када се калуђери одлуче за одређено ново име.
Важеће је било правило истог почетног слова оба имена, али је било монаха који су узимали духовна имена и мимо овог правила. Забиљежена су само два случаја у нашој прошлости када је име остало исто.
Да би се и симболички означило како монаси прекидају везе са светом и прошлошћу уведен је у хришћанској цркви обичај да се приликом монашења напушта дотадашње световњачко крштено име и замени новим монашким именом према календару, а притом се често пазило да почетно слово новог монашког имена буде исто као и у одбаченог крштеног имена, подсјећа портал Башта Балкана.
Знамо да је Стефан Немања приликом монашења добио име Симеон, а његова жена Ана постала је монахиња Анастасија, њихов син, краљ Стефан Првовенчани назван је Симон, а њихов унук, од Вукана, жупан Дмитар носио је монашко име Давид, Душанов војсковођа ћесар Хреља замонашио се као Харитон, ћесар Гргур, син охридског севастократора Бранка, звао се монах Герасим, а Гргур, син деспота Ђурђа Бранковића, био је монах Герман.
Последњи Немањић, цар Јован Урош Палеолог у Тесалији, син Душановог полубрата Симеона, живео је дуго као монах Јоасаф.
Тако је царица Јелена Душанова у монаштву имала два имена Јелисавета и Јевгенија, док се краљица Јелена Вукашинова помиње као монахиња Јелисавета. Мара, супруга Вука Бранковића, као калуђерица названа је Марина.
Међутим, познат је много већи број наших угледних монаха и монахиња из средњег вијека, чија монашка имена имају сасвим друга почетна слова него што су имала њихова ранија световњачка имена.
Тако се на пример Свети Сава као световњак звао Растко, а његов синовац архиепископ Сава други, син краља Стефана Првовенчаног, звао се у световњаштву Предислав.
Други син Првовенчаног, краљ Стефан Радослав замонашио се под именом Јован, док је најмлађи син Првовенчаног, краљ Урош први, као монах добио име Симон, а његов син, краљ Стефан Драгутин, прозван је монах Теоктист.
Драгутинов син Урошиц, замонашен је под именом Стефан. Два српска великаша из краја 14. вијека, Радоња и Богдаш, замонашили су се као Герасим и Антоније, а деспот Ђорђе Стефановић Бранковић познат је као монах и доцније архиепископ Максим.
Већ прва позната калуђерица, удовица зетског кнеза Светског Владимира, Косара замонашила се под именом Теодора, а кћерка Стефана Немање, Вука, насликана је као монахиња Јефимија на фресци Лозе Немањића у Пећи.
Теодора, сестра цара Душана а жена деспота Дејана, названа је монашким именом Јевдокија, Драгана, сестра кнеза Лазара а мати браће Мусића, замонашила се под именом Теодосија.
Кнегиња Милица Лазарева, имала је два монашка имена: Јевгенија и Јефросина, а Мирослава, жена жупана Миљана, носила је монашко име Агрипина.
Радача, супруга жупана Ненца Чихорића, звала се као монахиња Полихронија, а Теодора, сестра деспота Драгаша Дејановића и жена властелина Жарка, замонашила се под именом Ксенија.
Царица Јелена, кћерка Константина Дејановића а супруга византијског цара Манојла Палеолога, звала се као калуђерица Хипомена, а исто монашко име узела је и деспотица Јелена, удовица деспота Лазара Ђурђевића Бранковића.
Осим тога, ваља поменути да су позната два случаја у нашој прошлости гдје се приликом монашења није мијењало раније световњачко име.
Ти случајеви су са краљицом Јеленом Анжујском, супругом Уроша првог и са Ангелином Аријанитовом, супругом слепог деспота Стефана Ђурђевића Бранковића.
Извор: Гласник Скопског научног друштва, књига 11.
21/12/2024