У забаченом мионичком селу Планиница, у Србији, налази се оригинална црква брвнара посвећена Покрову Пресвете Богородице. Ова црква има изузетно необичну судбину јер је сељена укупно 4 пута. 

Crkva

У историјским записима се може пронаћи података да су у 18. и 19. вијеку цркве премјештане са једног на друго место и то уопште није била необична појава. Црква брвнара се прво налазила у селу Велишевац, гдје су према старим предањима, Срби убили неколико турских војника. У страху да ће им се Турци осветити тако што ће им спалити светињу, група српских сељана одлучује да пресели цркву у друго село. Црква је била спашена и њено ново мјесто је било село Попадић.

Послије неколико година, из села Попадић је пребачена у Рибницу гдје је дуго година служила као капела. Давне 1905. године,  црква је по четрврти пут распакована и пребачена у Планиницу. Исте године је поново спакована у свом оригиналном издању и од тада јој се мјесто све до данас није промјенило, подсјећа портал Лепоте Србије.

За вријеме Првог свјетског рата, црква брвнара је аустроугарским војницима служила као болница гдје су се лијечили њихови војници. Војници који нису преживјели су сахрањивани на брду које се налази у непосредној близини цркве.

Црква брвнара је дрвене конструкције изграђене на каменим темељима. Црква је једноставног правоугаоног облика са јужном пјевницом и полукружном олтарском апсидом. Кров цркве је од бибер цријепа који је отпоран на све временске услове. Под у олтару је од бетона, док је остали дио храма од камених квадратних плоча.

Грађевина посједује западни и сјеверни портал и три прозорска отвора. Прозори у цркви су са оригиналним рамом. На цркви се налазе јужна и западна врата која су украшена розетама, техника интарзије која подразумијева уметање дрвених плочица на равну површину. Врата су обојена  јаком плавом бојом како би се нагласиле површина и шаре што им даје посебну драж. Сјеверни и јужни прозори у цркви посебно су украшени даском која има облик двоструког латинског слова ес. Брвнара је споља обојена окер масном бојом. Иконе које се налазе у цркви су из различитих временских периода и пресељавале су се заједно са црквом.

Због велике удаљености и тешке приступачности, служба се у цркви одвија само пет пута годишње и то: на други дан причешћа, на празника Светог Василија Великог, Свету Тројицу, Велику Госпоину и Покровију.