Подсјећамо на пријатељство војводе Живојина Мишића, јунака мионичког краја и цијеле Србије, са руским мајором Кирјејевим.

Војвода Живојин Мишић у својој књизи „Моје Успомене”, описао је своје пријатељство са руским мајором Николом Кирјејевим , током српско-турских ратова.

Још као питомац војне академије Живојин Мишић учествовао је у српско-турском рату (1876-1878) и борио се под командом руског мајора Кирјејева. Мајор Никола Кирјејев потицао је из руске племићке породице и као присталица панславистичких идеја, дошао је у Србију да се, као добровољац, бори против Турака. Циљ је био да се дигне народни устанак у Бугарској, па су се Мишић и Кирјејев први пут срели у једном бугарском селу.

Мишић је у својој биографији описао изглед мајора као високог, крупног човјека са густим брковима, уз напомену да је у себи имао нечег отменог и веома пријатног. Живојин Мишић у својим мемоарима пише: „Цјелокупном својом појавом и лијепим манирима представљао је отменог господина. Редовно је носио црвену свилену кошуљу, бијеле панталоне а на ногама некакве високе чизме француског лака, чак преко колена. Примио ме је необично љубазно”.

Прије смрти мајор Кирјејев рекао је Мишићу да би волио да након рата пође са њим у Русију и тамо заврши њихову Војну академију. Нажалост, њихово пријатељство завршило се погибијом мајора на бојном пољу, али га је војвода сачувао од заборава описујући га у својим мемоарима.

Војвода Мишић описује смрт свог пријатеља: „ …као некакав храст, посрну овај горостас и узвикну: Држите се браћо!”.

Послије овог рата, Живојин Мишић је своје школовање наставио у Београду, а годинама касније његов најмлађи син Војислав похађао је војну академији у Русији и био очевидац грађанског рата током Октобарске револуције.