Српски народ се у току Другог свјетског рата подијелио у два покрета отпора чији је међусобни сукоб прерастао у крвав грађански рат.

На челу Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) налазио се армијски ђенерал Југословенске Краљевске војске, Драгољуб Дража Михаиловић (1893‐1946), а на челу Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ), предсједник Комунистичке партије Југославије, маршал Јосип Броз Тито (1892‐1980).

Ђенерала Михаиловића комунисти су заробили 1946. године и стријељали под оптужбом да је ратни злочинац, подсјећа портал Башта Балкана.

Њемачки шмајсер и пиштољ

Јосип Броз Тито је касније постао доживотни предсједник Југославије. Лично наоружање, које је посједовао у току Другог свјетског рата чува се у Војном музеју у Београду, док је дио личног наоружања ђенерала Михаиловића остао у посједу Службе државне безбједности (данас БИА). Оно је прије извесног времена изложено у Војном музеју. Породици Михаиловић за сада су само достављене фотографије личних предмета ђенерала Драже. У овом тексту читаоцима ревије Историја испричаћемо укратко причу о личном наоружању двојице вођа покрета отпора у окупираној Југославији.

Наоружање ђенерала Михаиловића

Као официр прво Српске, а потом и Југословенске Краљевске војске, ђенерал Михаиловић је сигурно посједовао револвер односно пиштоље који су у то вријеме били у службеној употреби (Наган М‐1891 Српски и Браунинг М‐1910/22). На Солунском фронту Михаиловић је можда посједовао и неки од комерцијалних шпанских пиштоља којима је Француска снабдјела Српску војску послије Албанске голготе (Дисторјер М‐1914 или Раби М‐1915).

Први од три пиштоља који је ђенерал Михаиловић посједовао у тренутку заробљавања је „стари“ Браунинг М‐1903. Он се, премда ријетко, налазио још у наоружању Српске војске, а послије Првог свјетског рата дуго „повлачио“ и по наоружању Југословенске Краљевске војске, Полиције и Жандармерије. Преостала два пиштоља су амерички Колт Гавермент М‐1911 А1 (вјероватно поклон неког од официра из америчких војних мисија) и њемачки Лугер (Парабелум) М‐1908 (један од омиљених ратних трофеја савезничких војника из Другог свјетског рата). Судећи по ратним фотографијама односно футроли која се види на ђенераловом појасу, Михаиловић је, изгледа, уз себе најчешће носио управо трофејни Парабелум, према старинском обичају са гајтаном око врата.

Пиштољ Валтер П‐38 који је заплијењен од Николе Калабића, команданта Горске гарде ЈВуО (а који се такође чува у БИА), припадао је ђенералу Михаиловићу и његов је поклон Калабићу. Према неким тврдњама и маршал Тито је за вријеме рата посједовао један Валтер П38, али се он „некако“ није нашао међу његовим оружјем које се данас чува у Војном музеју у Београду.

Неколико фотографија из рата приказују чувеног „Чичу“ са „дугом цијеви“ о рамену. То оружје може се идентификовати као амерички полуаутоматски карабин Ју Ес М1.

Примјерак који је посједовао ђенерал Михаиловић има продужену цијев, која за разлику од класичног фабричког модела вири изван затварача. Није познато зашто је то учињено, али такве цијеви обично су служиле за монтирање пригушивача.

Наоружање маршала Тита

Није познато да ли је Јосип Броз као подофицир Аустоугарске војске у току Првог свјетског рата дужио неки од службених револвера или пиштоља Црно‐жуте монархије (Гасер М‐1870, М‐1870/74, Раст‐Гасер М‐1898, Рот‐Штајер М‐1907, Штајер М‐1912 и сл.). Такође, може се само нагађати коју пушку је у то вријеме дужио Броз (Манлихер М‐1895 или сл.). Као функционер илегалне КПЈ и КПСС, Тито је свакако био наоружан у периоду између два свјетска рата, као и приликом учешћа у Шпанском грађанском рату. Приликом хапшења које је претходило чувеном Бомбашком процесу, код Броза је заплијењен један полуаутоматски пиштољ, али се у литератури не спомиње о ком се моделу радило.

У току Другог свјетског рата, Тито је посједовао три аутомата, један полуаутоматски и један аутоматски пиштољ, који су послије рата предати на чување поново отвореном Војном музеју у Београду. Ријеч је о: руском аутомату Шпагин ППШ41 (Инв. бр. И 76/18), поклону совјетске војне мисије, на коме је плочица са натписом на руском „Маршалу Јосипу Брозу Титу од Црвене армије“; америчком аутомату Томпсон М‐1928 А1 (Инв. бр. И 75/1), поклону америчке војне мисије; немачком аутомату Шмајсер МП41; њемачком полуаутоматском пиштољу Валтер ППК (Инв. бр. Б.Б.) и њемачком аутоматском пиштољу Маузер М‐1930/32 (Инв. бр. 125).

Томпсон М‐1928 А1

Аутомат Томпсон, популарно назван „Томи ган“ је дјело инжењера америчке фабрике Ауто Ординенс Корпорејшн, на челу са генералом Џоном Томпсоном, по коме је и добио име. Идеја за конструисање Томпсона настала је још крајем Великог рата, али је пројектовање овог оружја намењеног блиској рововској борби ишло споро и рат се у међувремену окончао.