Ако је неко био човјек који је знао да мијења стварност, онда је то био ОН. Изванредне поучне мисли и цитати Николе Тесле зато остају вјечне и ван сваког временског рока.

Звали су га фантазером, исмијавали се његове идеје, али вријеме је све ставило на своје мјесто. Никола Тесла је био невјероватно талентован. Он је лако стварао своја открића, као да се шали. Говорио је да му техничка рјешења сама падају напамет. Тесла се сматра једним од најгенијалнијих људи свих времена (заједно са Леонардом да Винчијем).

Теслин рад омогућио је развој модерне електротехнике. Његови проналасци су били не само један вијек испред свог времена. Тесла је знао како да промјени стварност уз помоћ свијести. Још увијек иду легенде о њему, подсјећа Башта Балкана.

Цитати Николе Тесле:

1. Дјеловање чак и малих бића доводи до промјена у читавом свемиру.

2. Мој мозак је само пријемник. У свемиру постоји језгро из којег црпимо знање, снагу, инспирацију. Нисам проникао у тајне овог језгра, али знам да постоји.

3. Не требају ми модели, цртежи, експерименти. Када ми се рађају идеје, почињем да градим уређај у машти, мијењам конструкцију, побољшавам га и укључујем. И потпуно ми је неважно да ли спроводим испитивања у мислима или у радионици – резултати су исти.

4. Је ли вам познат израз „не можете скочити изнад главе“? Ово је заблуда. Човјек може да уради све.

5. Велика мистерија нашег постојања тек треба да се открије, може се испоставити да чак и смрт није крај.

6. Највиши циљ људског развоја је потпуна доминација свијести над материјалним свијетом, употреба сила природе за задовољавање људских потреба.

7. Живот је и увијек ће бити једначина, која се не да да решити, иако садржи неколико познатих фактора.

8. Савремени научници дубоко размишљају умјесто да јасно размишљају. Да бисте јасно размишљали, морате имати здрав разум, а за дубоко размишљање може се бити потпуно луд.

9. Ово је проблем за многе проналазаче: недостаје им стрпљење. Недостаје им снага воље да раде нешто у својим умовима полако, прецизно и јасно, тако да тачно осјете како ће то да функционише. Желе одмах да испитају прву идеју која им падне на памет, и као резултат тога, троше много новца и много доброг материјала, само да емпиријски утврде да раде у погрешном правцу. Сви ми правимо грешке и боље је да их правимо прије него што почнемо нешто да радимо.

10. Наш свијет је уроњен у огроман океан енергије, ми летимо бесконачним простором са незамисливом брзином. Све се врти около, све се креће – све је енергија. Ми имамо тежак задатак – да пронађемо начине да извучемо ту енергију. Тада, извлачећи је из тог неисцрпног извора, човјечанство ће кренути гигантским корацима напред.

11. Ширење цивилизације може се упоредити са ватром: прво је то слаба искра, затим треперави пламен, а затим снажан пламен обдарен брзином и снагом.

12. Колико људи ме је звало фантазером, ругајући се мојим идејама, наш заблудели кратковиди свијет. Судиће нам вријеме.

13. Свако треба да сматра своје тијело непроцењивим даром од свих оних које највише воли, величанственим уметничким дјелом. Неописива љепота, тајна која лежи у замисли људског постојања толико је суптилна да је ријеч, дисање, поглед, чак и мисао могу да повреде. Неуредност која умножава болест и смрт није само самоуништавајућа, већ и невјероватно аморална навика.

14. Посјекао сам прст и он крвари: тај прст је дио мене. Видим бол пријатеља, и тај бол и мене боли: ми смо једно са пријатељем. И гледајући повређеног непријатеља, чак и онога за кога бих најмање жалио у читавом Универзуму, ипак осећам тугу. Зар то не доказује да смо сви само честица једне цјелине?

15. У сталној самоћи, ум постаје оштрији. Да би се мислило и проналазило, није потребна велика лабораторија. Идеје се рађају у условима одсуству утицаја спољашњих услова на ум. Тајна проналазаштва је у самоћи. У самоћи се рађају идеје.

16. Не постоји ништа што би могло привући људску пажњу и заслужује да буде предмет проучавања више него природа. Разумети њен огроман механизам, открити њене стваралачке снаге и знати законе који управљају њом је највећи циљ човјечјег разума.

17. Није велико зло ако студент погреши; али ако велики умови гријеше, свијет ће скупо платити њихове грешке.

18. Када сам био суочен са неким исцрпљујућим задатком, радио бих на њему и враћао се поново и поново док га не бих завршио. Тако сам практиковао дан за даном, од јутра до ноћи. Испрва је то захтјевало снажан ментални напор усмјерен против склоности и жеља, али како су године пролазиле, ово супростављање је слабило, и на крају моја воља и жеља постале су једно и исто. Такве су оне и данас, и то је тајна свих мојих успјеха.

19. Интуиција је нешто што је испред тачног знања. Наш мозак посејдује, без сумње, веома осетљиве нервне ћелије, које нам омогућавају да осетимо истину, чак и када је још увијек недоступна логичним закључцима или другим менталним напорима.

20. Не правим цртеже, не правим макете. У глави креирам цртеж, по њему, мисаоно састављам уређај, тестирам га и пуштам у рад. За 20 година рада, резултати мисаоних испитивања и испитивања тог уређаја у радионици увијек су дали исте резултате.

21. Ово је парадоксално, али је истина, када кажу да што више знамо, то више незнајучи постајемо у апсолутном смислу, јер тек кроз просветљење постајемо свјесни својих ограничења.

22. Када се природна жеља развије у жудњу, приближавање циљу иде огромним корацима.

23. Наше мане и наше врлине нису одвојиве, као сила и материја. Ако се раздвоје, човјек више не постоји.

24. Ниједно друштво не може постојати и развијати се без строге дисциплине.

25. Мозак не води сталне записе, не сакупља знање. Знање је нешто слично еху које нарушава тишину да би оживјело.