Масонска пропаганда убеђује јавност и становништво да у њеним редовима има и да је било православних свештеника, покушавајући да докаже да Православна Црква нема ништа против масона, што није истина. С друге стране, СПЦ – Српска Православна Црква је анатемисала масонерију и свако ко се укључи у рад слободних зидара одступа од хришћанства. Прочитајте у наставку проглас Грчке православне цркве против масонерије.

Архијерејски сабор Грчке цркве је на свом заседању 12. октобра 1933.године једногласно усвојио слиједећи проглас:

„Слободно зидарство није обично филантропско удружење или философска школа, већ представља мистични систем који подсјећа на античке паганске мистеријске религије и култове из којих и сама вуче корене, а чији је настављач и обновитељ.

Та веза између слободног зидарства и античких идолопоклоничких мистерија показује се у свему ономе што се догађа и изводи током иницијација. Као и у ритуалима древних идолатријских мистерија, понавља се драма дјеловања и смрти магијског бога, када иницијант умире заједно са заштитником религијске магије, а која је увијек митска особа која симболички представља Сунце природе, које умире зими, а поново се рађа у прољеће.

Исто тако, у иницијацији трећег степена, гдје је заштитник слободног зидарства Хирам, на извјестан начин понавља се његова смрт када иницијант пати заједно са њим и, чак, бива ударан истим предметима, по истим дијеловима тијела, као и Хирам. Према признању угледног учитеља слободног зидарства, Хирам је, као Озирис, као Митра и као Бахус – једна од персонификација Сунца.

Тако је слободно зидарство, како је већ речено, магијска религија, потпуно различита, одвојена и страна хришћанској вјери. Чињеница да посједује сопствене храмове са олтарима – скида сваку сумњу са ове тврдње … Ово има своје религијске церемоније … Има своје иницијације, сопствене ритуале, хијерархијски поредак и строгу дисциплину.

Као што се може закључити из масонских Агапа и прослава зимске и љетње равнодневице са религијским обредима и општом радошћу – оно је физиолатријска религија. Заиста се, на први поглед, чини да се слободно зидарство може изједначити са сваком другом религијом, зато што оно није директно заинтересовано којој вери иницијант припада.

Ово се, међутим, објашњава његовим синкретичким карактером и доказује нам да је, у овој тачки, оно само плод и наставак античких идолатријских мистерија, а које су међу иницијанте примале обожаваоце свих богова. Али, како магијске религије, и поред тобожњег духа толеранције и прихватања других богова, теже синкретизму који поткопава и постепено руши повјерење у друге религије, тако данас масонерија, која жели да у себи постепено сажме цијело човјечанство, обећавајући да ће донијети морално савршенство и познавање истине – уздиже себе на позицију над-религије, гледајући на све остале (укључујући и хришћанство) као на себи недорасле …

А сама чињеница да слободно зидарство ствара братство које искључује сва друга братства (која слободно зидарство сматра „необученим“, чак и кад су хришћанска), јасно говори о његовим претензијама да буде над-религија. Ово значи да масонском иницијацијом хришћанин постаје брат муслиману, будисти или било ком рационалисти, док му хришћанин, који није уведен у масонерију, постаје странац.

С друге стране, слободно зидарство се, наглашено издижући знање и помажући слободно истраживање, односно „размицање граница у потрази за истином“ (према његовим ритуалима и уставу), а још више усвајајући „природну етику“ – оштро се супроставља хришћанској вјери. Јер, хришћанска религија уздиже вјеру изнад свега, омеђујући људски разум границама постављеним Божијим откривењем и водећи до светости кроз натприродну (Божју) благодат.

Другим ријечима, док хришћанство, као религија Откривења, посједује своје рационалне и надрационалне догме и истине, и тражи прво вјеру, а моралну структуру заснива на натприродној Божјој благодати, дотле слободно зидарство има само натуралну истину и своје иницијанте учи слободном мишљењу и истраживању искључиво путем разума. Своју моралну структуру заснива само на природним снагама човјека и има само земаљски циљ. Зато је потпуно јасно да су хришћанство и слободно зидарство две неспојиве супротности. Природно је стога да су различите цркве заузеле негативан став против слободног зидарства.

Не само да је Западна црква, из својих разлога, жигосала масонски покрет бројним папским енцикликама, већ су лутеранске, методистичке и презвитеријанске заједнице, такође, објавиле да је он неспојив са хрићанством. Православна црква, је, у цјелини, задржала богаство хришћанске вјере, борила се протестујући против слободног зидарства, кад год би се то питање поставило.

Недавно је међу-православна комисија, која се окупила на Атосу и у којој су били представници свих аутокефалних Православних Цркава, окарактерисала слободно зидарство као „лажни и антихришћански систем“.

Сабор епископа Грчке цркве довео је слиједеће закључке, које је, на горе поменутом засједању, извукао из претреса и расправе Његове Свјетости архиепископ атински Хризостом:

„Слободно зидарство никако не може бити у складу са хришћанством, док год је тајна организација и док год дјелује и подучава магијама, тајнама и богоборачком рационализму. Слободно зидарство за своје чланове прихвата не само хришћане, већ и Јевреје и муслимане. Сходно томе, свештеницима се не може дозволити да учествују у овом удружењу.

Сматрам да треба рашчинити сваког свештеника који су у слободно зидарство ушли без довољно размишљања и без провјере – да прекину сваку везу са њим, јер је једино хришћанство религија која учи апсолутној истини и испуњава све религиозне и моралне потребе човјека. Сви епископи Грчке Цркве су, сложно и једногласно одобрили претходно речено, и ми објављујемо да сва дјеца вјерна Цркви, морају да се одвоје од слободног зидарства…

Неканонски је припадати у исто вријеме Христу, а тражити искупљење и морално савршенство изван Њега. Због тога је истинско хришћанство неспојиво са слободним зидарством.

Зато, сви који су умјешани у иницијације масонских мистерија морају, од овог тренутка, да прекину све везе са масонским лажима и активностима, и нека буду сигурни да ће на тај начин обновити спону са нашим Јединим Господом и Спаситељем, а која је ослабила због незнања и погрешне процјене вриједности …“