Многи савременици су у Арсену видјели фигуру која је била најсличнија његовом деди, Вожду Карађорђу, од свих Карађорђевића.

Арсеније Карађорђевић – Арсен, рођен 16. априла 1859. године у Темишвару, као најмлађе, десето дијете, у том тренутку бившег српског Кнеза Александра Карађорђевића и Кнегиње Персиде.

Арсен је имао још четири старије сестре и петорицу старије браће, међу којима је био и Петар први, будући Краљ Србије. Према неким подацима, Арсеново право, крштено име било је Арсеније. Такође, понегдје се као мјесто његовог рођења наводи Букурешт.

Савременици су га сматрали „лудо храбрим човјеком, вичним свим врстама оружја“, а Мирослав Крлежа га је описао као „брахијалну силу од које бјежи тане“.

Легенда о Арсену као побједнику у многобројним двобојима раширила се по свим виђенијим и значајнијим европским салонима, подсјећа портал Лепоте Србије. Шапутало се да српски кнез није хтио да усмрти пријатеља барона Манерхајма, већ га је само ранио, стављајући му до знања да је Аурора “његова и Божја”.

Барон Манерхајм је био потомак Нијемаца који су се доселили у Русију, док је његова породица примила племићку титулу крајем 17. вијека од шведских владара.

С друге стране, многи савременици су у Арсену видјели фигуру која је била „најсличнија његовом дједи од свих Карађорђевића“.

Посједовао је тај немирни дух, смјелост и „луду храброст“ због које није зазирао ни од кога. Обојица су били официри елитног Каваљергардијског пука и важили за врхунске борце, али су били и велики пријатељи који су знали до касно да остану заједно на скоро сваком окупљању на које би били позвани.

Међутим, на једном од пријема које је почетком љета 1890. организовао кнез Феликс Феликсович Јусупов, њих двојица су размијенили тешке ријечи, највероватније око тога ко заслужује да отвори бал заједно са тад 17-годишњом Аурором Демидов, која је важила за једну од најпожељнијих удавача у Петрограду.

Демидова је имала племићко поријекло а њена породица је била надалеко позната јер су Демидови посједовали фабрике оружја и разне руднике гвожђа и злата.

Говорило се да је имао више од 40 двобоја, наводно је убио петнаестак противника, исто толико их је ранио, а седам окршаја се завршило “неријешено”. Повод за излазак на мегдан најчешће су биле петроградске даме.

Постао је омиљена тема жуте штампе (и онда је постојала). Из пера Лудвига Пецла, бечког салонског поете, настала је и пјесма о двобоју са Манерхајмом:

Дијелили су трпезу и чаше нада,

а крвни противници су сада.

Гле јада,

раздвоји их крвна увреда тада.

Један другом, лагано,

гробну раку у пољу спремају.

Зашто се пуковник сад,

као некад,

Арсену не насмије у лице,

прије но што од његове руке страда…

Ах, судњи час куца,

бирај пиштољ, њем и хладан.

Да ли због исхода двобоја или не, Арсен и Аурора су се вјенчали двије године касније, док је из тог брака је рођен Павле Карађорђевић 1893, касније намјесник у Краљевини Југославији.