Народни гуслар и учитељ Петар Перуновић Перун, из Пјешиваца, први на овим просторима снимио гусларску плочу. Био је учитељ, патриота и гуслар. Војевао у Балканским ратовима и у Првом свјетском рату.

Народни гуслар и учитељ Петар Перуновић Перун

Да није било публицисте Мирка Добричанина из Београда, ко зна да ли би име народног гуслара и учитеља Петра Перуновића Перуна из Пјешиваца код Никшића било сачувано од заборава. Био је учитељ, патриота и гуслар, који је први на овим просторима прије једног вијека снимио гусларску плочу!

Захваљујући Добричанину, али и Перуновим братственицима, све оно вриједно (а тога је много), саздано је између корица Мирковог дјела „Гуслар Перун“. Ријеч је о човеку који је живио од краја 19. до средине прошлог вијека, између Црне Горе, Србије и далеке Америке. Први пут је јавно уз гусле запјевао у Београду (1908. године), и то код споменика кнеза Михаила протестујући на тај начин против анексије Босне и Херцеговине. Омирисао је Перун и барут, видио крви и смрт, јер је као добровољац учествовао у Балканским ратовима и у Првом свјетском рату, војевајући и уз гусле храбрећи саборце. Године 1914. био је рањен у борби на Гучеву, а парчад шрапнела разнијела су врх гусала.

О њему је приповедао чак и Добрица Ћосић у роману „Време смрти“.

У свом вијеку често се виђао са Михаилом Пупином и Николом Теслом, пјевао им уз гусле и одушевљавао их!

„У књизи „Ко су Словени“ Паја Радосављевић, професор Универзитета у Нјујорку, први српски доктор педагогије, помиње гуслара Перуновића. Када је то дјело прочитао Тесла замолио је професора да доведе гуслара, упозна се са њим и чује како гуди“, прича Мирко Добричанин. „Зна се да је Перуна још од младих дана притискала жеља да упозна Теслу и испунила му се! Прву грамофонску плочу, коју је снимио у САД, поклонио је великом научнику из Лике, као и своју десетерачку песму „Ода о Тесли“. Слушао је геније Перунове плоче, које су нађене у његовој заоставштини. Можда је Тесла у њима налазио инспирацију“.

На сву срећу, вријеме и ратови нису успјели избрисати Перуново сведочанство о његовом првом сусрету са Теслом 1916. године, као и Николино обраћање њему, које је Добричанин објавио у својој књизи:

„Мени је драго што вас видим. Ви сте војник и гуслар. Ја волим гусле и народну пјесму. Имам ћирилицом штампане све народне Вукове пјесме и често прочитам по коју, колико да се освјежим народним духом и не заборавим српски језик. Гусле су ми остале у драгој успомени још док сам био дијете у Лици…“ Потом је Перун узео гусле у своје руке и запевао епску пјесму „Стари Вујадин“.

„Примијетио сам да сам на Теслу учинио добар утисак. У средини пјесме Тесла се мало занесе, а низ образе му потекоше сузе. Мене то још више одушеви, те сам све снажније пјевао. Послије свршене пјесме, Тесла устаде и снажно ми стеже руку. Тада ми рече: „Гусле су најјача сила да освоје душу Србину!“ Иза пјесме „Стари Вујадин“, пјевао сам му „Омер и Мерима“ и „Бој на Куманову“…“

Нажалост, нису се Црногорци превише одужили Перуну. У селу Туњево (никшићки крај) подигнута је биста, и то је све. У Никшићу нема улице са његовим именом, али има у Београду. Његове гусле чуле су се на Универзитету Колумбија, на Сорбони, на разним фронтовима. Вјечни мир нашао је на гробљу у родном селу Дреновштица недалеко од Острога код Никшића.

Ода Тесли

Петар Перуновић Перун написао је стихове, посвећене Николи Тесли. Када их је Тесла чуо није могао сакрити радост:

„Славни Тесла, геније науке,

Змај огњени из јуначке Лике,

Од словенске крви и колена,

Лички Србин од Јужних Словена,

Шаљем вама гусле црногорске

И четири плоче грамофонске,

Да се вама у самоћи нађу,

Кад вам мисли васионом зађу…“