НОВОСТИ

ХЕРОЈ ПОКАЗАО КАО СЕ ВОЛИ СВОЈА ЗЕМЉА На њега је бачена бомба, остао без руке, а из тијела му извађено нешто незамисливо

12/02/2023

За своје јунаштво одликован је највишим војним одликовањима

 

ХЕРОЈ

 

Изгубио је шаку, имао 17 убодних рана, али његово јунаштво у Великом рату је ипак заборављено.

Један од највећих хероја Првог свјетског рата, који је својим херојством показао како се воли своја земља и који је био примјер неустрашивости тадашњим, али и многим будућим генерацијама, Будимир Давидовић, преживио је оно што би мало ко успио.

Учесник Балканских и Првог свјетског рата, као поднаредник српске војске. За своје јунаштво одликован је највишим војним одликовањима, са двије Карађорђеве звијезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом.

Будимир је био извиђач. Улазио је дубоко у непријатељску територију, шуњао се и снимао Бугаре и Аустроугаре и некако, увијек успјевао да се неопажено врати.

Прошао је албанску голготу, стигао до Крфа и био један од учесника пробоја Солунског фронта. Почетком 1918. године јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб – Обла Чука, Кравице – Западни Ветерник, био рањен са седамнаест убода у борби прса у прса. У току борбе на њега је бачена ручна бомба због које му је ампутирана десна рука и у болници је извађено из његовог тијела седамдесет четири парчета од бомбе.

Док се опорављао у билници посетио га је француски генерал Гијом. Прича каже да је он скинуо са својих груди Орден француске Легије части и пружио га Будимиру, подсјећа Србија данас.

Јуначе, ти више него ја заслужујеш да носиш ово високо одликовање. Хиљадили се такви јунаци– рекао је генерал.

Због свог инвалидитета није могао да ради свугдје, па је био присиљен да ради прво у надници, послије је носио млијеко у Чачак, био монополски контролор, служитељ у пореској управи… све само да преживи. Био је стар, изнемогао и са својом женом и дјецом живио на ивици сиромаштва, чак је у једном моменту упутио и писмо предсједнику српске владе Милану Недићу у којем је тражио помоћ.

Доживео је дубоку старост. Умро је 1980. у 90. години живота у Чачку гдје од 1992. једна улица носи његово име.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести