Учествовала у Другом свјетском рату у борбама на Сремском фронту 1945. године.

Кажу да се неки људи роде за одређене професије као и да, по свом осјећају, сами одреде свој животни пут још у раним годинама. То је свакако био случај и са Маријом Драженовић Ђорђевић која је још као мала, тачније у другом разреду, при школској посјети аеродрому, одлично знала да ће бити пилот.

Наиме, како је Марија причала у једном од интервјуа, пилоти су тада смјели да провозају само учитељице, никако дјецу, због чега се Марија расплакала. Видјевши то, пилот јој је пришао, питао зашто плаче, а када је рекла зато што није летјела, он је узео за руку и одвео у авион. То је био њен први лет.

Марија Драженовић Ђорђевић рођена је 1924. године у Осијеку и била је прва жена пилот Ратног ваздухопловства НОВЈ и Југословенске армије, која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у Другом свјетском рату у борбама на Сремском фронту 1945. године

Са породицом се рано преселила у Борово гдје се њен отац запослио. Тамо је са непуних петнаест година завршила пилотску обуку вјешто летевши Злином 12. и добила диплому као најмлађи пилот у Југославији и међу мушкарцима и међу женама.

Две године је радила као туристички пилот и требало је да постане инспектор али тада је избио Други свјетски рат и била је приморана да са родитељима побјегне у Шабац гдје је остала до октобра 1944, подсјећа Србија данас.

Одазвавши се врховној команди НОВЈ, прошла је кратку обуку у Панчеву, гдје је по завршетку распоређена у 113. ловачки пук у Руми. Летјела је на Поликарпову По-2и Јаковљеву Јак-9 превозивши пошту и лијекове.

ОДЛЕТЈЕЛА У БОРБУ

Оно што је посебно занимљиво, за једну младу особу, посебно жену, јесте да је Марија, желећи да се директно бори против окупатора, једном приликом је украла авион Иљушин Ил-2 Штурмовик и дејствовала по првим линијама фронта. Пилотски великан и командант 113. ловачког пука, Арсеније Арса Бољевић ју је од тада увијек водио у пару, па чак и када је било у питању бомбардовање њемачког воза код Винковаца. То је био први борбени лет једне жене на Балкану, након чега је учествовала у још 60 борби и задатака. Након рата њен пук је пребачен у Скопље, гдје је летела равноправно и уз поштовање мушких колега све до 1947. године када је напустила војну каријеру и посветила се породици.

Добила је више одликовања и друштвених признања, а оно што њену животну причу чини још интересантнијом, јесте да је када је документација њене ратне јединице сређивана, њеном имену додато слово Н, због чега је Марија постала Маријан. Због тога се дуго није знало да је међу пилотима Народноослободилачке војске Југославије била једна жена. Та неправда исправљена је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, када је о њеним дјелима почела да пише тадашња југословенска штампа.

Умрла је 6. октобра 1990. године и сахрањена је на Новом гробљу у Вуковару.