НОВОСТИ

ТАРЗАН ОД СРБИЈЕ: Чувени холивудски глумац рођен у Банату, а посљедња жеља била је да му на сахрани пусте три пута ову ствар |

САВЈЕСНИ МОНАХ Легенда о строгом калуђерском животу владике Николаја Велимировића |

ДЈЕЛО ПУСТИЊАКА ЦЕТИЊСКОГ Његошева капела подвиг архитектуре! |

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА ОБЈЕШЕНА СА 22 ГОДИНЕ: Одбила да изда ратне другове, сама себи ставила омчу око врата |

ДОКАЗИ О УСТАШКОМ МАСАКРУ КОД ГАЦКА: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник |

ЈУНАЦИ из кршне Црне Горе подсјећају да је СРБИН још жив! |

ТИТО ТЕШКО ОШТЕТИО СРБИЈУ Зустављена у развоју због унутрашњих обрачуна комуниста |

МИСЛИЛИ СУ ДА ЈЕ ДУХ, ИЗДАЛА ГА КРТИЦА Сам намакао омчу себи на врат, партизани њему, четнику, подигли споменик! |

КОЈА ЈЕ УЛОГА КАРАЂОРЂЕВИЋА? Вијек од уједињења СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ |

СРБИ ПРЕВАРИЛИ СУЛТАНА Умало порушили Калемегдан! |

Слобода, правда и част – српска тробојка

22/07/2021

Застава Србије представља уз грб и националну химну један од главних симбола наше државе, а њен изглед датира још с почетка 19. вијека.

 

Застава Србије

Застава Србије

 

По први пут српска тробојка оваквог распореда колорита појавила се још приликом Првог српског устанка, а у званичну употребу уведена је тек чланом у Сретењском уставу, 1835. године.

На њој се налазе три боје, хоризонтално поредане у пољима истих димензија, на самом врху се налази црвена, у средини плава, док је на дну бијела боја. Оне представљају вијековне идеале српског народа, прва је симбол одбране слободе, друга побједу правде, а трећа спас части.

Постоји разлика између српске заставе и државне заставе Србије, а неравнотежа је у грбу, који се налази само на овој другој.

Грб

Државну поред тробојке чине поменути грб са круном, иако Србија није монархија. Испод круне, приказан је двоглави орао који је симбол једнакости божије и земаљске власти. Орао носи мали црвени штит са крстом, четири оцила и два златна крина.

Постоје многе теорије о настанку српске тробојке, једна анегдота наводи да је на свечаном пријему у Русији српска делегација окренула руску заставу наопако, док друге тврдње говоре о инспирисаности Француском револуцијом из 1789. године, пошто су се сличне заставе вијориле у устаничкој Србији.

Иако у вријеме Сретењског устава Србија није била суверена земља, те није могла имати званичну заставу, њој је ферманом било омогућено да на њеним бродовима може да се вијори наша тробојка.

Од Сретењског устава, Србија је заставу мијењала сходно територијалној и политичкој ситуацији у којој се налазила. Двоглавом орлу на грбу су се 1918. придружили симболи Хрватске и Словеније, потом је у Недићевој Србији са заставе била скинута круна, да би по формирању комунистичке Југославије, централни део заузела петократака.

Она је са заставе скинута 1992. године, после неуспјешног референдума, а на приједлог Скупштине Србије.

Тек 2004. године Србија враћа заставу сличну ону с краја 19. века, и тај изглед је потрајао до 2010. године, када је преуређена добивши данашњи облик. Промјена се односила на величину грба и изглед двоглавог орла, који је мало редизајниран.

 

Извор: Србија Данас

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести