НОВОСТИ

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

КНЕЗ СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

ХЕРЦЕГОВЦИ ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

ЗНАТЕ ЛИ ЗА ХРАБРУ ДЕСЕТУ ИРСКУ ДИВИЗИЈУ? Пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије! |

СРПСКИ ВЛАДАРИ СУ НАЈВИШЕ ЖЕНИЛИ ЖЕНЕ СА ОВИМ ИМЕНИМА: Ово су биле најмоћније СРПСКЕ ПРИНЦЕЗЕ, краљице и царице! |

|

ТЕСЛИНА МАЈКА БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА ЖЕНСКА ФИГУРА У ЊЕГОВОМ ЖИВОТУ: Ослободила га је порока, а била је рођака ЈОВАНКЕ БРОЗ |

БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА СРПКИЊА КОЈА ЈЕ СУЛТАНУ РОДИЛА НАСЉЕДНИКА: Завршила је у харему као робиња, а скончала у језивим мукама |

ИМАО ЈЕ НАДИМАК КАКАВ НИКО ВИШЕ НЕМА Богатство дијелио са сиромашнима и болеснима! |

НАША ТАЧКА ПОЛАЗНА И ТРАГ СРПСКОГ ТРАЈАЊА Космет вјечно земља наша!

17/02/2023

НЕМАЊИЋКЕ задужбине су као оличење светосавског трајања и наш прозор у свијет, одакле долазе љубитељи сакралне умјетности и сви добронамерни људи да се што ближе упознају са нашом културом, вјером и традицијом.

 

 

Царску лавру Студеницу историчари умјетности, архитекте, теолози према умјетничким дјелима, убрајају међу најбогатије манастире Српске православне цркве.

 

Студеницу је крајем 12. вијека подигао родоначелник династије Немањића, Стефан Немања. Изузетно вриједним фрескама храм је осликан у вријеме када је игуман био Сава Немањић, преноси РТС.

 

У случају велике цркве 12. вијек, у случају Краљеве цркве, краља Милутина, 14. вијек. Од самог почетка гледамо у та умјетничка дјела, гледамо у ту љепоту. Радујемо се, волимо, поштујемо и имамо ту привилегију да имамо то пред собом. Долазећи у ове светиње, припадници нашег народа тако могу да виде одакле потичу, ко су им преци. Посебно што овдје, рецимо, у вријеме Светог Саве су сви натписи на фрескама писани рашком ћирилицом – наглашава архимандрит др Тихон Ракићевић, старјешина манастира Студеница.

 

Немањићке задужбине које су владари династије што је Србијом столовала два вијека, као светосавски израз оданости Богу даривали народу, биле су и остају биљег српског трајања и опстајања на Балканској ветрометини.

 

Метох до метоха, Метохија. Ту, као на длану, храм Високи Дечани. Даривао га је у вријеме процвата средњовјековне Србије, народу и отечеству, краљ Стефан Урош Трећи, по манастиру препознатљив као Стефан Дечански.

 

Манастир Високи Дечани је за многе историјско срце српске културе, а за свијет, први манастир са Косова и Метохије који је номинацијом Србије уписан у Унесков регистар културне баштине.

 

– За нас је аутентична реалност управо наш живот у Христу, наш еухаристијски живот, литургијски живот. Ово је највећи и најбоље очувани храм из времена Немањића и по својој архитектури и умјетничким достигнућима представља можда и нешто најљепше што је створила српска рука и оставила у наслијеђе – наводи архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високих Дечана.

 

Србија слови за земљу фресака, а да би се изузетном фрескосликарству и подизању монументалних задужбина дивили широм свијета, у току је споменичка дигитализација.

 

– Радимо већ четири године у Дечанима, исто тако, четири године у Студеници. Урадили смо Петрову цркву код Новог Пазара – кажу фрескосликари.

 

Тако ћемо свијету још једном отворити видике и показати зашто смо поносни на наслијеђе које је свједочанство српског светосавског препознавања кроз историјска, духовна и културна уздизања кроз вријеме.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести