Прије непуне четири године формирано је Удружење гардиста са намјером да отргнемо од заборава нашу херојску бригаду и евоцирамо успомене на њу. Бити гардиста у том изазовном и тешком времену је за све нас било на понос и част – рекао је Драган Марић гардиста у рату, а данас члан Удружења гардиста.

– Један од примарних циљева Удружења је и обилазак гробова погинуле браће гардиста, те посјета њихових породица. Тако и сада, органзовали смо се и обишли вјечну куће нашег брата гардисте, нашег хероја Драге Живановића, који је на данашњи дан, прије 29 година, свој млади живот уградио у темеље Републике Српске, чувајући вјечну стражу на њеним границама – навео је Марић.

Војска Републике Српске је имала своју Прву гардијску моторизовану бригаду, која је била под директном командом Главног штаба Војске Републике Српске.

Гарда је одиграла веома значајну улогу у одбрани српског народа и Републике Српске у протеклом Одбрамбено отаџбинском рату и била је ангажована увијек на главним правцима борбених дејстава, било нападних или одбрамбених. Сваки задатак који јој је повјерен је у потпуности извршавала.

Гарда је држала положаје, бранила територију и народ на најсуровијем ратишту које је водила Војска Републике Српске, на планинама Бјелашници и на Трескавици.

Једна од основних карактеристика Гардијске бригаде је била та да је она попуњавана из свих крајева Републике Српске по екстериторијалном принципу, и то углавном младим војницима, регрутима, старости 18, 19 година, који су након веома захтјевне војне обуке постајали гардисти и одмах упућивани на оне правце гдје је било потребно бранити народ и земљу.

Зато су гардисти за себе говорили да нису ничији, мислећи на матичне општине из којих су дошли, већ да су само „Синови Српске“.

На том путу, путу борбе и страдања, погинуло је 118 гардиста.