28/02/2023
Очигледно је да званичници тзв. државе Косово желе да славу и велику жртву припишу између осталог и себи, али остаје недоумица колико Срби знају праву истину чувене битке?
За то је у највећој мери крива епска поезија и скуп народних пјесама из покосовског циклуса, у којој је Вук Бранковић окарактерисан као издајник, а да ли је он то заправо и био?
Иако се кроз књижевност, па и домаћу кинематографију овај средњевјековни великаш приказује као дезертер, то бреме се може приписати заправо јунаку те битке, Кнезу Лазару Хребељановићу, наводи Србија Данас.
Наиме, на Косову, 20 година прије чувеног боја, дошло је до сукоба између старе и нове српске властеле. На првој страни био је угледни Кнез Лазар, док су други табор предводили Мрњавчевићи. Дошавши на само поприште, потоњи лидер Косовске битке је увидјевши надмоћ војске Мрњавчевића одлучио да побјегне и са собом поведе неколико официра, оставивиши остале ратнике на милост и немилост противнику. Дио њих је успио да преживи овај окршај, послије чега је спремао освету Лазару, која игром судбине није уродила плодом.
Што се самог Вука Бранковића тиче, он је вјероватно личност о коју се наша историја највише огрешила. Мало је познато и то да је српска војска 1389. године нападала са три фронта, један је предводио сам Кнез Лазар, други Милош Обилић, а трећи управо Вук Бранковић и баш тај трећи је био и најуспјешнији. Заправо на самом том дијелу битке, смртно је рањен старији Муратов син, Јакуб Челебија.
Сам Мурат је страдао у окршају са четом Кнеза Лазара, а Вук Бранковић је по процјени да је битка изгубљена, јер је само његов огранак успио да оствари продор, одлучио да се повуче на оближње брдо и одатле сагледа епилог догађаја који је узидан у темеље српске нације.
О оваквом развоју догађаја свједоче готово сви записи страних историчара који су битку посматрали са непосредне даљине.
09/03/2026
