За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге.

Двије ратне године током ослобађања Старе Србије и Македоније биле су изузетно скупе за Србију. Чинило се да је са борбама готово и да ће наступити мир и просперитет за увећану краљевину.

Све то је пало у воду када је атентат у Сарајеву изненадио читаву Европу, а Аустроугарска поставила немогуће услове у ултиматуму упућеном Србији. Рат је поново био на прагу мале државе, а велики број младића који су се школовали у Србији и ван ње ставили су се на располагање врховној команди. Они су упућени у Скопље на војну школу гдје би завршили војну обуку.

Пошто је Србија претрпјела велике губитке током првих офанзива двојне монархије, дошао је тренутак да се и ти младићи позову и појачају стањене редове српске војске, подсјећа портал Лепоте Србије.

За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу прије времена подијељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих побједа у Првом свјетском рату, предвођена Живојином Мишићем.

А 1300 каплара су симбол жртве за отаџбину и слободу. Тренуци који су тешки захтјевају највеће жртве, а младићи су свјесно кренули у рат свјесни његових страхота.

У знак сјећања на ове војнике ученике у Београду и другим српским градовима улице носе име 1300 каплара, а на Рајцу на планини Сувобор налази се споменик који је подигнут у знак сећања. Споменик 1300 каплара подигнут је 1970. године, првобитно је био замишљен као спомен-чесма, а подогли су га чланови удружења „1300 каплара“.