Живот савременог човјека не може се замислити без открића као што су електрична струја, мобилни телефон и аутомобил, а за неке од најзначајнијих научних достигнућа заслужни су управо наши научници.

Представљамо вам 10 проналазака који су заувијек промијенили свет, а изумили су их Срби, пише портал Дневна доза лијепог.

1. Наизменична струја – Никола Тесла

Један од свакако најпознатијих свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радио-технике заслужан је, између осталог, и за откриће наизмјеничне струје.

Његов систем наизмјеничних струја омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину.

Овим открићем је започела индустријска револуција, а такозвана Теслина струја због своје високе фреквенције од више ампера није опасна за људско тијело, те на основу свог дубинског дјеловања у унутрашњости тијела своју примјену налази и у медицини (дијатермијска струја).

2. Пупинови калемови – Михајло Идворски Пупин

Овај наш научник је представио Пупинову теорију (1896) којом је ријешио проблем повећања домета простирања телефонских струја.

Откриће је омогућило отклањање штетног дејства капацитивности водова које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а манифестовало се појавом шума. Проблем је ријешен постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова.

Разрадио је нову математичку теорију пријеноса осцилација кроз жицу са распоређеним масама, а ти индуктивни калемови у његову част названи су Пупинови калемови. Овај патент му је донио свјетску славу и богатство.

3. Математичка теорија термичких феномена – Милутин Миланковић

Један од најцитиранијих научника на свијету завршио је бечки технолошки институт. Он је такође стекао докторат из техничких наука 1904. године, чиме је постао први српски доктор техничких наука.

Године 1920. је објавио монографију „Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима“. Резултати овог рада су му донијели значајну репутацију у научном свијету.

Ова соларна крива није потпуно прихваћена све до 1924, када је метеоролог и климатолог Владимир Кепен представио криву у свом раду „Цлиматес оф тхе геологицал паст”.

4. Хидроавион – Огњеслав Костовић Степановић

Српски проналазач и научник, као и капетан руске војске, по националности Србин, живио је прво у Мађарској, а касније се сели у Русију. Иако рођен у истој деценији као и Никола Тесла и Михајло Пупин и проналазач многих изума, остао је на маргинама.

Један од његових најпознатијих изума је летећи чамац, први хидроавион на свијету, који је направио 1911. године. Треба напоменути и да је 1879, тражећи нови материјал за изградњу дирижабла, измислио арборит, по многима први вјештачки синтетички материјал, неку врсту шперплоче.

5. Галаксија – кућни рачунар – Воја Антонић

Рођен у Шапцу, филмски монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у многим радијским емисијама.

Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији Југославије конструисао и направио „Галаксију“ – кућни рачунар на принципу самоградње. У љето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор ЦДП 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола.

Како су у то вријеме рачунари још увијек били ријеткост, пошто је тада прописима био забрањен увоз робе у вредности преко 50 њемачких марака, Антонић је понудио научном часопису Галаксија.

Комплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог кућног рачунара.

6. Бушилица за дубоке бушотине – Љубомир Клерић

Поријеклом Нијемац, био је српски научник и математичар, затим професор механике на Великој школи, министар просвјете и привреде Србије, проналазач и академик Српске краљевске академије од оснивања 1887. године.

Радио је у Рударском одјељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на Руднику и Космају, а послије српско-турског рата 1878, као члан екипе рудара ратника, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена.

Патентирао је више направа са примјеном у рударству (размерник, направа за ломљење камена…), од којих је најзначајнија бушилица за дубоке бушотине.

7. Јединствен закон силе – Руђер Бошковић

Оснивач Миланске опсерваторије је, између осталог, и творац јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизмјеничном мијењању на малим растојањима међу тијелима.

Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а вријеме и простор је, насупрот Њутну, сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна.

8. Хидрогенератор – Михаило Петровић Алас

Српски математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас. Између осталог, његов најзначајнији проналазак је хидрогенератор за који је добио награду 1900. године у Паризу на Свјетском сајму научних достигнућа.

9. Кочница за возове – Добривоје Божић

Међународној унији жељезница своје рјешење кочнице железничких возила пријавио је преко железнице Краљевине Срба Хрвата и Словенаца 1925. године.

Послије низа тестирања на прузи Загреб–Ријека и након отпора његовом рјешењу од Нијемаца и Француза, 1928. године признат је његов патент система кочења као чувена кочница „Божић”. Први је предложио кочење путничких возова у функцији брзине (кочнице са два радна притиска).

Конструисао је најефикаснији кочник (водећи уређај кочнице) којим се са локомотиве управља кочницом воза. Божићева рјешења кочнице жељезничких возила остала су као основа за све типове до данас примјењених ваздушних кочница у жељезничком саобраћају.

10. Машиница за шишање – Никола Бизумић

Проналазач популарне „нуларице”, конструктор машине за шишање, родио се у сиромашној породици у Нерадину. Послије школовања у родном мјесту, одлази у Ириг да учи берберски занат.

Још у Иригу је дошао на идеју да конструише машину која би унаприједила берберску дјелатност. Готово празног новчаника напушта свој завичај 1855, а само деценију касније – 1865. – бербернице широм Европе биле су преплављене машинама за шишање, изумитељским открићем нашег земљака.

У Лондону гдје се настанио нашао је финансијере за свој изум, а одмах је никло и неколико фабрика за производњу. Узео је псеудоним Џон Смит да би лакше успио у свету бизниса, а када је умро, његова имовина је процхењена на 22 милиона фунти.