Будући да се језик прилагођава потребама савременог друштва склон је сталном мијењању. Данас је мало говорника који би могли да објасне значење многих ријечи српског језика. Постоје и ријечи чија је употреба данас мала, али то не значи да их треба заборавити.

Представљамо вам 30 ријечи српског језика које су се раније користиле, а за које мало ко данас зна, наводи Блиц.

А: АБЕРДАР м (тур. хабердар) топ или пушка којима се нешто објављује, даје абер.

– Кад пукне топ абердар, онда да се груне у бок … Турцима (Милан Ђ. Милићевић)

Б: БЕЗРЕДИЦЕ прил. без утврђеног реда.

– Ми безредице идемо по воду, кад која доспе (Јован Јовановић Змај)

В: ВОЊАЛО с чуло мириса.

– Првий паръ су живци носа или воняла; другий живци очию или вида (Јован Стејић)

Г: ГОРТАН м (рус. гортань) грло, гркљан.

– Пчеле Медь сисаю и шнимь гортань нашь услаждаваю (Доситеј Обрадовић)

Д: ДОБРОЖИВЈЕЛИЦА ж и м бонвиван.

– Пера је доброживјелица и коцкар (Позориште, часопис, 1872)

Ђ: ЂУСЛА ж покр. крупна, јаче развијена женска особа (Бачка, Тихомир Остојић)

Е: ЕГЕДА ж (мађ. хегеду) виолина.

– Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака … пошаље [их] у цркву те се венчају (Вук Караџић)

Ж: ЖИЛИШТЕ с мјесто живљења, пребивалиште, боравиште.

– Зајми и нас страшнијем крицима / Из небесног блаженог жилишта (Петар други Петровић Његош)

З: ЗАБЛАГОДАРИТ свр. постати захвалан, осјетити захвалност према некоме.

– Већина људи од укуса нема много да заблагодари својим наставницима за своје васпитање у том погледу (Богдан Поповић)

И: ИЗЈЕДИПОГАЧА м и ж изјелица, прождрљивац.

– Ти си један изједипогача! Један испичутура (Вук Караџић, Српски рјечник)

Ј: ЈЕРБАСМА м врста сочне јесење крушке.

– Она је као крушка јербасма, слатка а мека (Иво Андрић)

К: КОШТАНИК, –ика м костур, скелет.

– Званичне тајне, рећ ће коштаник / не казују се површницима (Лаза Костић)

Л: ЛИЛА ж танки, глатки слој коре дрвета (брезе, трешње, вишње и сл.), који се лако љушти.

– Одора јој као свила / Бијела као бијела лила / Чиста као зора рана (Радован Кошутић)

Љ: ЉЕСАК м сјај, одбљесак.

– Од љеска зимског сунца … изгледало је то пиво прозирно (Петар Пеција Петровић)

М: МОСТАТИ несвр. шатровачки: ћутати, мучати (у језику мутавџија) (врањски крај, Милан Ђ. Милићевић)

Н: НЕДРОГРИЗ м ујед за недра, женске груди.

– И узе од сваке [дјевојке] по један огризак недрогриз … И носач сваки пут омахну главом, па их љубљаше, па штипаше и грљаше (Станислав Винавер)

Њ: ЊЕГОВСКИ, -а, -о карактеристичан за њега, њему својствен.

– Проку је обезнанила његовска, љута крв (Вељко Петровић)

О: ОТИХ м индив. тишина, утихнулост, заборав.

– Маринко искренуо је пред њих сваки џеп, поотварао без кључева све оне ладице, које скривају гријехе у отих (Јосип Козарац)

П: ПОБРАДЊИК м етн. дио женске ношње који се састоји из два реда крупног сребрног новца пришивеног на дебелој кудељној крпи

Р: РОСУКАТИ несвр. помало росити (Вук Караџић, Српски рјечник)

С: СУВИЦА ж покр. грожђе које се прокува у морској води и затим осуши; суво грожђе.

– Сушењем при благој топлоти добијамо … од грожђа тз. сувице (Милан Батут)

Т: ТИКВАРА врста јабуке

Ћ: ЋИКАРА ж шоља, шалица

У: УСРЖИТИ, –им свр. учинити да нешто скроз захвати, прожме, да продре у срж нечега.

– Код … Војновића је стил … дубоко усржен у само дјело, оно … кроз њега живи (Милан Богдановић)

Ф: ФИЈУЧАН, -чна, -чно изложен фијуку ветра.

– Тутње поносне легије што се по голетима фијучним роје (Милутин Бојић)

Х: ХЛЕБАЧА ијек. хљебача ж хљеб (с квасцем).

– Вазда су му на трпези погача, хљебача, бардак вина (Стјепан Митров Љубиша).

Ц: ЦАКЛО с стакло.

– Кад под њом [обалом] с брода завириш у тиху пучину, видиш сваку кућу … гдје се у води као у цаклу цакли (Стјепан Митров Љубиша)

Ч: ЧАПОР м грудва смрзнуте земље која се издиже од тла.

– Осване и сив дан са смрзнутим чапорима … блата по цестама (Иван Козарац)

Џ: ЏИЛИТНУТИ СЕ свр. потегнути џилит (копље), бацати џилит.

– Срамота је такоме јунаку … џилитнут се, не погодит циља (Иван Мажуранић)

Ш: ШАЛЕ прил. лако, као од шале.

– Кога моје вино обори, тај се не диже шале (Стеван Сремац)