Да ли бисмо вас изненадили када бисмо вам рекли да је куршумлијски манастир Светог Николе старији од Високих Дечана чак 170 година, још деценију више од Пећке патријаршије, а исто толико и од париског Нотр Дама?

Манастир Светог Николе у Куршумлији је најстарија задужбина Стефана Немање, коју је заједно са оближњим манастиром посвећеном Богородици, подигао између 1159. и 1166. године. Налази се на узвишењу које се уздиже над градом, изнад ушћа Бањске у Топлицу.

Манастирска црква је данас обновљена. У плану је обнова комплетног комплекса који се од 1979. године налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.

У начину градње су примјетни византијски утицаји (јављају се сличности са никејском црквом свете Софије, цариградским црквама и Влахернском капијом у склопу градских бедема), али и присуство романичких елемената из приморја (припрата са двије куле звонаре, попут цркве светог Трифуна у Котору), што представља својеврсну најаву Рашког стила у архитектури, који ће настати свега неколико година касније.

У унутрашњости цркве су откривени фрагменти живописа из XИВ вијека, а сам манастир је био први преписивачки центар Немањићке Србије.

Прошлост манастира

Немања, који је владао Топлицом као удеони кнез, подигао је, послије манастира посвећеног Богородици и манастир посвећен светом Николи, што је, према његовим житијима, довело до његовог сукоба са старијом браћом, из кога ће изаћи као апсолутни побједник. Црква је једнобродна грађевина над којом се уздиже купола која је, по узору на цариградске цркве кришкасто подјељена. Олтарски простор јој је тродјелан, а у јужном делу је изграђен посебан дио, предвиђен за гробницу, подсјећа портал Лепоте Србије.

Немањин син Стефан (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228) је дозидао отворени егзонартекс (трем) са двјема кулама звонарама и још једним гробним мјестом у једној од њих. Почетком XИВ вијека, краљ Милутин (1282—1321) је, са сјеверне стране, дозидао капелу. Манастирска црква је била покривена оловом, као и црква оближњег манастира Богородице, због чега је и само мјесто (данашња Куршумлија) у позном средњем вијеку и током раног раздобља турске власти било познато као Бела Црква, због бијелог одсјаја Сунца на оловним крововима.

Манастир је запуштен послије Велике сеобе Срба 1690. године, након чега су му Османлије скинуле оловни кров, чиме је отпочело његово зарушавање. Временом су остале манастирске грађевине порушене, као и сама црква од које је опстао само средишњи дио, који је покривен 1910. године. Након Другог свјетског рата 1948. године, отпочели су радови на истраживању цијелог комплекса и реконструкцији манастирске цркве, који су окончани 2003. године. У плану је реконструкција цјелокупног манастирског комплекса.