Овај израз данас углавном употребаљавамо у значењу: зачарани круг, заврзлама, вртлог, збрка, хаос, или да бисмо означили неку ситуацију којој не видимо рјешења или из које не видимо излаз.

Ево одакле је настао тај израз.

Према народном вјеровању, врзино коло је мјесто на којем се у ноћи скупљају вјештице, виле и вампири и, играјући игру, стварају зачарани круг.

О овом народном вјеровању свједочи и Вук Караџич који је записао:

„Како „Србљи приповиједају” дванаест ђака када изуче дванаест школа оду на врзино коло, па читајући неку нарочиту књигу један од њих нестане. Учесници необичног обреда послије тога зову се грабанцијаши, одрпани и поцјепани иду са ђаволима и вилама и воде облаке у време олује и грмљавине (Тај је био на врзину колу – говори се за човјека који је много учио.)

Из оваквих представа о зачараним мјестима, која су обичним смртницима недокучива, поникло је данашње значење израза врзино коло- зачарани круг.

То је коло у које нехотице и невино уђемо а једва изађемо.

Употребљава у замршеним ситуацијама када се говори више истина, када је тешко доћи до праведног рјешења или када неко толико искомпликује ствари око себе да више нико не може да их отпетља, подсјећа Опанак.

У свакодневном животу, врзино коло на духовит начин подразумева слиједеће:

Када пијете зато што немате дјевојку, а не можете да је нађете зато што сте увијек пијани.

Шетање од шалтера до шалтера и од канцеларије до канцеларије у било којој административној установи а никако да завршите посао јер вам увијек неки папир фали.