Одлука Валентина Инцка да поново употријеби бонска овлашћења и наметне измјене Кривичног закона БиХ и забрану негирања геноцида дошла је тачно два дана након објаве Извјештаја Међународне независне комисије, која је истраживала страдања свих народа на подручју сребреничке регије у претходном рату.

Република Српска

С обзиром на то да за злочине у Сребреници постоје једино пресуде у којима се они квалификују као геноцид, питање је како ће се према свему односити правници, али и научна заједница приликом даљег истраживања дешавања у овој регији.

И за историчаре Инцкова одлука је непромишљена и без правног утемељења која ће створити бројне проблеме у БиХ и какав – такав процес нормализације односа међу народима вратити уназад.

– Инцкова одлука је гротескна, она је подмукла, она је од БиХ направила тамницу народа. Она је направила концентрациони логор у менталном смислу те ријечи, јер Инцко и његови истомишљеници имају намјеру да контролишу мисли, дјела и ријечи људи – изјавио је историчар Александар Раковић.

И заиста, бројна су отворена питања о посљедицама. Хипотетички, свако позивање на Извјештај Међународне независне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године могло би имати правне посљедице.

– Сада када бих ја рецимо се морао повиновати таквој одлуци, не бих смио да пишем ревизију на одлуку Хашког трибунала, што је један нонсенс, логични, али и правни нонсенс. Ко мени може да забрани да браним свог клијента, а то је управо Инцко покушао својим сулудим измјенама закона. То је враћање уназад – нагласио је главни бранилац Ратка Младића Бранко Лукић.

Управо је тим одбране генерала Ратка Младића, одмах након изрицања правоснажне пресуде којом је потврђена казна доживотног затвора између осталог и за геноцид у Сребреници, најавио ревизију пресуде.

У том поступку тиму ће од велике помоћи бити и садржај извјештаја Независне комисије за Сребреницу објављен прије три дана.

На 1.036 страна Међународна комисија сачињена од десет експерата анализирала је све околности рата у сребреничкој регији.

Генерални закључци дати су на 47 страна и кратак су преглед обимног документа, у којем окосницу представља анализа догађаја из јула 1995. године.

– Током војне операције „Криваја 95“, приликом које је ВРС ушла у Сребреницу, борби и догађајима у вези са пробојем колоне, страдала су 7.692 активна и резервна припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ. Извршили смо дјелимичну провјеру списка страдалих Меморијалног центра Сребреница. Истраживањем смо утврдили укупно 36 имена индивидуа која се налазе на списку Меморијалног центра, а која се уједно појављују у евиденцијама Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ јер су им након окончања рата у БиХ издати лични документи. Дјелимичном провјером спискова утврдили смо да је 26 лица сахрањено у Меморијалном центру Сребреница, а да су страдали прије 1995. године, од чега је само једно лице страдало у мају 1995. године, остали 1992. и 1993. године. Посмртни остаци готово 1.000 жртава са списка несталих из Сребренице никада нису пронађени – наводи се у извјештају Међународне комисије о Сребренице.

Извјештај је почетком јуна к знању примила и Влада Републике Српске на посебној сједници. О његовим детаљима у ексклузивном интервјуу за нашу телевизију говорио је и предсједник Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године Гидеон Грајф.

– Дали смо оквир, наслов, дефиницију, ово није геноцид и ја бих то поновио 100.000 пута, није геноцид и број не прелази 3.700. Када се спомене рат у БиХ, геноцид је одмах тема. Може ли ово помоћи у бољем разумијевању догађаја у Сребреници у јулу 1995. године? Наравно, геноцид подразумијева намјеру, а у овом случају није постојала никаква намјера и то је оно што чини разлику – истакао је Грајф.

Поред међународне комисије, да геноцидна намјера није постојала, у издвојеном мишљењу, истакла је и предсједавајућа Жалбеног вијећа, судија Приска Матимба Нијамбе, након изрицања правоснажне пресуде генералу Ратку Младићу.

Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је одлука одлазећег високог представника у БиХ Валентина Инцка сумрак разума и укидање историје као науке.

– Забрана једној науци да се бави својим предметом истраживања је увођење најригиднијег тоталитаризма у пракси. Шта ако резултати архивских и научних истраживања неког историчара који се бави или жели да се бави том тематиком не буду у сагласности са пресудом Хашког трибунала? Да ли то значи да ће тај историчар ићи у затвор? – рекао је Перишић.

Упркос бројним отвореним питањима тече рок за примјену наметнутих одредаба Кривичног закона.

Подсјетимо, како у одлуци одлазећег високог представника стоји – закон ступа на снагу осам дана од дана објаве на интернет страници ОХР-а, или дан након објаве у Службеном листу БиХ, који год од тих дана наступи раније.

Извор: РТРС