Ћирило и Методије су били  браћа поријеклом из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.

Ћирило и Медотије су два брата, пореколом из Солна. У то вријеме Солун је био окружен Словенима, па су Ћирило и Методије лако научили словенски дијалекат.

Два брата, створивши прво словенско писмо- глагољицу и преводећи Свете књиге на словенски дијалекат, успјела су да учврсте православну вјеру у словенском народу. Због те њихове мисије, познати су још и као “словенски апостоли”.

Њихову мислију описмењавања Словена наставили су њихови ученици- Климент и Наум, који су саставили писмо ћирилицу (писмо су назвали по Ћирилу), подсјећа Опанак.

Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе.

Празник је у црквеном календару обиљежен црвеним словом, што значи да спада у заповједне светковине.

Код православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.