Манастир Високи Дечани налази се 17 км јужно од Пећи, на обронцима Проклетија, у долини рјечице Дечанска Бистрица. Манастир је на листе Свјетске културне баштине. Овај манастир је посвећен Христу Пантократору, а саграђен је између 1327. и 1337. године. Ово је наш највећи манастир.

Манастир је градио фра Вита Которанин. У конструкцији и декорацији комбиновани су византијски, романтички и готички елементи. Одликује се богатом каменом пластиком која се налази на порталима, прозорима и другим местима. На западном порталу у тимпану, у дубокм рељефу је приказан Страшни суд.

На западној фасади рељеф приказује Светог Ђорђа како ослобађа цареву кћи од аждаје. На рељефима се приказују животиње из фантастичног света и на њима раскошно декорисана лозица. Скулптура високог квалитета је рађена у романтичарском стилу, а најпознатија је она у облику лава на улазу из наткреса. У Дечанима је сачуван иконостас са иконама из средине 14. вијека, међу којима се издвајају иконе Богородице и Светог Јована.

Фреске у цркви, које су завршене у Душаново вријеме, добро су очуване и представљеју највећи ансамбл фресака у средњевјековној Србији.

Међу фрескама посебну пажњу привлачи композиција Приче о премудрости. Њена инспирација лежи у једној параболи из Прича Соломонових: Премудрост сазида себи кућу и отеса седам стубова; покла стоку своју раствори вино своје, и постави сто свој. Посла дјевојке своје, те зовне сврх висина градскијех: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хљеба мојега и пијте вино које сам растворила. Сликар је ту алегорију алегорију претворио у низ живих сцена: насликано је седам стубова мудрости, дјевојке које позивају на гозбу и на крају сам симпосион на коме се гости часте.

За овај манастир је везана и судбина једног од најнесрећнијих владара у историји Србије, Стефана Дечанског.

Данас, овај манастир представља уточиште и наду свим Србима који живе на Косову. Иако је уврштен у листу светске културне баштине, овај манастир се налази под сталном пријетњом албанских екстремиста на Косову, подсјећа  Културна историја Срба.