За највећи дио становника на Балкану историја средњег вијека почиње владавином династије Немањић. Ипак, откривамо вам да то, наравно, и није било тако.

Многи средњовјековни владари на овим просторима, који су живјели прије Немањићког доба, подизали су бројне грађевине од којих је тек по нека имала среће да буде рестауирана и конзервирана и тако опстане и до данашњих дана.

Владари који су нашим просторима владали у доба пре Немањића такође су подизали цркве.

Многе од њих страдале су за вријеме турске окупације. Неке су очуване и до данас, али је највећи број оних полусрушених и напуштених, обраслих живицом и које полако бивају заборављене.

Много је примјера оваквих цркава на Балканском полуострву, а ми вам представљамо неке од највећих заборављених бисера наше средњовјековне архитектуре, подјећа портал Видовдан.

Црква у Ошљу код Стона

Црква се налази у данашњој Хрватској испод стрмог узвишења на коме се, према легенди, налазио утврђени град захумског владара Михаила Вишевића који је био обласни господар у првој половини X вијека.

Ово је грађевина кружне основе, са осам полукружних удубљења, такозвани осмолист. На западу се налази предворје које је вјероватно дозидано нешто касније.

Постоје легенде у вези ове цркве да су у њеној близини закопана златна звона.

Нажалост, црква је највећим дијелом порушена. Данас су остали само зидови, сачувани од 2 до 4 метара висине.

Базилика у Мартинићима

Налази се на локалитету Градина код села Мартинићи, крај Подгорице у данашњој Црној Гори, можда на мјесту града Лонтодукла који помиње Константин 7. Порфирогенит, средњовјековни историчар и византијски цар.

Пронађене су камене греде у којима су уклесани натпис на грчком и латинском и који помињу арханђела Михаила, највјероватније као патрона цркве.

Даљим ископавањима пронађени су још неки фрагменти грчког текста које су поједини истраживачи довели у везу са ктитором. То би могао бити Петар Гојниковић, кнез српских земаља у периоду од 892. до 918. године.

Црква Светог Јована у Затону на Лиму

Чињеница да су натписи на грчком језику може указати да датирају у вријеме византијске власти на територији Дукље. Оквирно би се изградња могла смјестити у период владавине византијског цара Василија првог сто је уједно и временски период општег покрштавања Срба.

Остаци грађевине откривени су 1956. године. Историјских података о базилици нема, а сва сазнања о њој заснована су на археолошким истраживањима у периоду између 1972. и 1989. године.

Црква се налази у селу Затону код Бијелог Поља у Црној Гори. Основа је у облику тролиста, са полукружним апсидама.

Затонски триконхос је настао крајем X или почетком XИ вијека, највјероватније када се на то подручје проширила власт цара Самуила.

Шестолист у Рогачићима код Сарајева

Остаци ове цркве налазе се код села Блажуј, на прузи која води од Сарајева до Мостара у данашњој Босни и херцеговини.

О њој готово да нема података. Највјероватније је изграђена крајем ИX и почетком X вијека.

Црква Светог Ђорђа у Звечану

Средњовековни град Звечан налази се у близини Косовске Митровице, на истоименом брду, код ушћа реке Ситнице у Ибар. Могуће је да га је подигао српски велики жупан Вукан крајем XИ вијека.

Први помен Звечана налази се у дијелу византијске принцезе Ане Комнин, која наводи да је ту био сукоб њеног оца цара Алексија И и жупана Вукана. У то време Звечан је био српски град.

За град и ову цркву везане су легенде које помињу житијима Стефана Немање, које су написали његов син Стефан Првовенчани и Доментијан.

Наиме, Стефан Немања се, према легенди, пред битку на Пантину 1168. године молио Светом Ђорђу.

Када је био близу града Звечана, у коме се налазила црквица посвећена Светом Ђорђу, велики жупан је послао једног од својих јереја да тамо врши свеноћну молитву, литургију и остала богослужења.

Док се свештених одмарао од тих служби, јавио му се Свети Ђорђе у војничком лику ријечима: „Ја сам слуга Христов Ђорђе, идем у помоћ твом господину, Немањи, да побиједи непријатеље“.

Сутрадан је Немања, предање каже, уз помоћ Светог Ђорђа побиједио своју браћу у бици.

У овој цркви, сахрањен је Константин, син краља Милутина 1321. године. У граду је десет година касније, 1321. године, био заточен и највјероватније убијен Стефан Дечански.

Звечане су Турци освојили 1396. године, након чега је црква запустјела, а њени остаци откопани су тек 1957. године.

Богородичина црква у Топлици

Ово је задужбина Стефана Немање и нажалост готово је потпуно срушена. Налази се на лијевој обали реке Топлице, близу ушћа Косанице, на око три километра источно од Куршумлије.

Оригинална грађевина потиче из византијског периода, 5. или 6. вијека, а Немања ју је по доласку у те области обновио.

Тачна година њене обнове није позната. Оквирно се смјешта негдје око 1160. године, прије него што је Стефан Немања ступио на великожупански престо.

Црква је потпуно запустјела послије 1690. године. Њене рушевине су први пут истражене 1922. године.

Године 1935. црква се урушила до темеља, али је у периоду између 1969. и 1980. године обновљена на основу старих фотографија и техничких цртежа.

Црква Светог Томе у Кутима, код Херцег Новог

Ова црквица се налази у Кутском пољу, у засеоку Пресјека, близу брда Драгомира у Црној Гори.

Оквирно се према аналогним грађевинама датује у другу половину XИ вијека, а према предањима, срушена је крајем XВ.

У оквиру грађевина откривена је и врло занимљива парапетна плоча. Подијељена је у два нивоа. У горњем нивоу, исклесана је трочлана изувијана лозица, чији навоји образују четири кружна оквира у којима се наизменично ријеђају по двије представе лава и орла. На доњем, главном, дијелу плоче представљен је крст украшен трочланим преплетним тракама у виду плетенице. Око њега су два симетрично постављена анђела у молитвеном ставу и два орла раширених крила, окренута ка крсту.

Истраживачи сматрају да је ово представа ранохришћанске теме Обожавања крста, познате још из епохе византијског цара Јустинијана, гдје су орлови симболи хришћана-вјерника.

У шуту су, 1959. године пронађени и многи фрагменти фресака који се данас налазе у Завичајном музеју Херцег Новог.