Шта све пише у извjештају америчке обавјештајне агенције?

Југославија је била земља конц-логора много година по завршетку Другог светског рата, дио је извештаја који је америчка обавештајна агенција ЦИА писала за своје главешине.

Како пише у овом документу, у то вријеме постојало је 39 концентрационих логора у Југославији, према извјештају из Београда.

Такође, наводи се да је извор ове информације добио из Италије, док оригинални извор није познат. Затим слиједе описи неких од „кампова“ – логора.

1. Нова Градишка: „Овај камп је на мјесту гдје је око 30.000 људи било заточено од стране Усташа током посљедњег рата.

„Они су запослени у близини Лоњског поља на ископинама и долазили су и одлазили с посла у пратњи страже и војника. Морали су да испуне дневну норму копања четири кубна метра земљишта и да их превозе ручним колицима 200 – 300 метара од места копања. Међу њима је било 20 свештеника“.

2. Оређани: У овом кампу је било 6.000 људи, чији је посао био удаљен осам километара од кампа. Њих су чинилли „непродуктивни“, интелектуалци, бивши индустријалци, комерцијалисти… Они су организовани у „дисциплинксе батајоне“. Већина заточеника су Муслимани из Босне.

3. Бијела Црква: Овај камп је за политичке затворенике. Њихов дневни оброк подразумева 150 грама хљеба направљеног од кукурузног брашна и 350 грама куваног грашка.

4. Ботово: Овај камп је смјештен близу бугарске границе. Подразумева затвренике који су то због кршења правила или погрршног достављања квота влади. Они раде на утврђењима на бугарској граници, копању канала и антитенковским каналима.

5. Скадарско језеро: Овај камп има више од 10.000 затвореника. Највећим дијелом су то „Конформисти“ из Црне Горе и Јужне Србије. Они раде на исушивању канала.

„Живе у лошим условима, лоше су обучени и константно раде у води. Смртност је јако висока. Посљедње године 65 затворнеика је убијено када су покушали да побегну у Албанију“.

6. Јасеновац: 3.000 затвореника.

7. Камп у близини Мостара: Број затвореника 2.200.

8. Смедеревска Паланка: 3.000 затвореника.

„Осим ових великих концентрационих логора, постоје и мањи, њих 31, које воде владе различитих Република Југославије.“

„Тренутно је више од 200.000 затвореника у овим логорима. Број затвореника је око 85.000, док број затворника који припадају радничкој класи износи од 100 – 150 хиљада.“

Подсетимо, Јасеновац се сматра за један од најстрашнијих конц-логора на европском тлу и стратишта хиљада Срба, Рома и Јевреја. Јасеновац, највећи логор у усташком систему логора. Отворен је крајем августа 1941. и био је оперативан до краја априла 1945.

Документација показује да је логор био огромних димензија, односно да је био у питању читав комплекс, састављен из пет мањих логора: Брочице, Крапје, Циглана, Кожара, Стара Градишка и Циглана, који је имао и крематоријум. На подручју Југославије постојало је 70 концентрационих логора.

Логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији НДХ, једини који је непрекидно дјеловао све до краја њеног постојања.