Млада Рускиња, болничарка Дарја Александровна Коробкина, оставила је трајни биљег помажући рањеним српским јунацима током Гучевске битке, па заслужује трајни спомен, тако што би нека установа: школа, болница или улица, свеједно, понијела њено име. На то је, приликом обељежавања почетка Великог рата, указивао и проф. др Мирко Керкез – члан Српске краљевске академије и предсједник њеног научног већа – подсјећајући да је први на челу те институције био Лозничанин, проф. др Јован Цвијић, по многима наш најсвестранији научник…, подсјећају Новости.

– Из пијетета према Цвијићу, родоначелнику Српске краљевске академије, те јунацима из Великог рата, локалној самоуправи у Лозници прослиједили смо иницијативу да Дарја не буде заборављена, баш као ни јунаци из две битке које су се одиграле на овом простору: Гучевска и Церска – каже професор Керкез.

А, поменута Рускиња је, са 26 година – по доласку у Београд, те упућивању у Ваљевску болницу – инсистирала на томе да иде на Гучево, да помаже српским јунацима у чувеној „Бици под облацима“. У саставу Дринске дивизије другог позива, током збрињавања рањеника – 2. октобра 1914. – погинула је код Еминових вода, у борбама око Аде Курјачице. Зато у парку код Специјалне болнице у Бањи Ковиљачи стоји пано, као знак сјећања на руску хероину у српским редовима. Нажалост, то је све…

– Најпримјереније би било да нека здравствена установа у подножју Гучева понесе њено име – закључује професор Керкез.