Широм бивше СФРЈ прослављао се Дан младости, један од тадашњих највећих празника којим се обиљежавао и Титов рођендан.

Сјећање на маршала и доживотног предсједника Јосипа Броза и након неколико деценија живи у граду на Ђетињи гдје је почетком Другог свјетског рата управо он донио слободарски дух.

„Ужице је једини град који се може похвалити да је својевремено био република и то само захваљујући врховном команданту партизанских одреда. Читавих 65 дана потрајао је слободарски дух, јер Ужичка република живјела је од 24. септембра до 29. новембра те ратне 1941. године.

Јосип Броз Тито је имао своју собу у којој је радио. Према свједочењима људи који су тада овде боравили направили смо идентичан распоред који чува дух тих времена. У соби се налазе Титов лични сто, телефон и кревет”, каже за РИНУ, Горан Новаковић историчар и кустос у Народном музеју у Ужицу, гдје је 2016. године урађена јединствена поставка под називом “Ужичка република”.

Иако је постајала само два мјесеца Ужичка репубила оставила је дубок траг у нашој историји. Бројни су путници намјерници који још увијек нису заборавили Титову Југославију, па долазе у музеј да виде како је то изгледало некад. Међутим, чести гости су и припадници млађих генерација који наоружани причама очева не заобилазе Ужице.

“Туристи нам најчешће стижу из Словеније, они су поприлично југоносталгични. Занима их како је република функционисала и како су изгледале аутентичне ствари из тог периода. Ниједна екскурзија нас не заобилази, а чини ме се да су ђаци поприлично упознати са историјом из тог периода. Нема тог дјетета које не зна ко је био Тито”, рекао је историчар Народног музеја у Ужицу.

Ако се одлучите да обиђите ужички музеј и закорачите у времеплов који ће вас вратити у ратне године, моћи ћете да видите и аутентично оружје које су партизани и производили и користили у исто вријеме, њихове униформе, али и макету оклопног воза који је чак био блиндиран и бомбе му нису могле ништа.

Ужичка репубила престала је да постоји након битке на Кадињачи, када су Нијемци успели да сруше српско упориште и уђу у Ужице. Партзанске снаге тада су се склониле у Снџак и одатле наставиле свју јуначку борбу против окупатора.