Посебно мјесто у животу сваког вјерника заузима молитва, а прије свега Молитва Господња или Оче наш, коју нас је научио сам Исус.

Први писани подаци о молитви као таквој датирају још од пре 5.000 година. Неки антрополози као што су Едвард Брнет и Џејмс Џорж Фрејзер сматрају да су већ прва интелигентна бића наше планете практиковала нешто што данас познајемо као молитву.

Молитва је религиозни чин изговарања одређеног текста, у којем се вјерници обраћају Богу. Молити се значи разговарати с Богом и задржавати се с њим, захваљивати, клањати се, износити своја размишљања и осјећања, молити га за нешто.

У еванђељима по Матеју и Луки налази се записано када и како је настала молитва. У Матејевом еванђељу Оченаш се налази у склопу Говора на гори (Мт 6,5-15), а у Лукином у извјештају о Исусовом путу у Јерусалим (Лк 11, 1-13), наводи портал Лепоте Србије.

Апостоли су често виђали Исуса како моли, и том једном приликом замолили су га да их он сам поучи како ће молити и тада је настала Молитва над молитвама. Бројни црквени оци, препознали су важност ове молитве, тако да су у својим дјелима радо коментирали поједине дијелове Оченаша. Срби се сматрају великим верницима и поштоваоцима црквених обичаја и вјеровања. Сви јако добро знамо молитву “Оче наш”, (или бисмо макар требали да знамо).

Читава вјера се заправо заснива на молитви. Она је одржава и утврђује у приватном и јавном животу. Католици се, осим Богу, моле и Блаженој Дјевици Марији, свецима и анђелима чуварима. У хришћанском богослужењу Амин се изговара на крају сваке молитве и химне као ријеч потврђивања.

По Фридриху Хејлеру постоји шест типова молитви: примитивна, ритуална, грчка, филозофска, мистична и пророчанска. Најчешћа молитва међу Хришћанима јесте Господња молитва. То је молитва коју је Исус изговорио и препоручио својим ученицима и свим сљедбеницима. Дао ју је Господ Христос, па се зато зове Молитва Господња, а назива се и почетним ријечима “Оче наш”.

Христос је рекао: Овако се ви молите – Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хљеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што ми опраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога”.

Овом молитвом и искреним молитвеним расположењем треба да се обраћамо Богу увијек, јер је Он добар и милостив Отац свих нас.

Два различита предања о настанку Оченаша

Молитва Господња записана је у двама Еванђељима, код Матеја и Луке. Налази се у потпуно различитом контексту, стављена је у два различита тренутка, на два различита мјеста и у два облика. Уочавамо да је молитва састављена од два дјела, први дио упућен је на Бога, а други дио односи се више на људске потребе. Постоји велика сличност с Десет Божјих заповјести, тамо се прве три заповјеси односе на Бога, а осталих седам управљене су на човјека.

Код еванђелиста Луке Молитва Господња постављена је пирамидално, на врху је Отац, испод, његово двоструко добро: Име и Краљевство небеско, а на крају налазе се три прошње које захватају најважнијег човјековог подручја земаљске опстојности: дневни хљеб, ослобађања гријеха и избављење од напасти. Лука има пет прошњи, што подсјећа на Пет књига Мојсијевих, Петокњижје, односно на Закон или на пет књига псалама, док код Матеја налазимо седам прошњи, што је број савршенства.

Његово еванђеље има пет Исусових бесједа које заједно с дијелом о дјетињству и муком, смрћу и ускрснућем чини седам дијелова. И на тај нам начин еванђелист жели да покаже да је Господња молитва сажетак цијелога еванђеља.