У очима српске јавности кардинал Алојзије Степинац запамћен је као човјек који није зауставио злочине над Србима у НДХ и насилно покрштавање Срба.

О новом покушају Хрвата да рехабилитују Степинца, разговарао је гост „Пулса Србије“ Лука Мичета, новинар и публициста.

– То није први пут, а Жељана Зовко, која је организовала све то, је једна занимљива личност. Она је прво била дипломата БиХ, потом амбасадор у Француској и Шпанији, онда прелази у Хрватску у којој посредно буде изабрана за Европски парламент. Она је иначе Херцеговка, а та западна Херцеговина је најтврђе језгро хрватског националног бића. Исто као што су источном дијелу Херцеговине Срби – започео је Мичета, па наставио:

– Тврдим да је за већину Хрвата Степинац светац, као што је за већину Срба Степинац злочинац. Међутим, о Степницу, поготово јавно, треба опрезно и пажљиво да причамо. Требало би да разликујемо неколико периода који су веома важни када се говори о тој личности, који је у одређеном, историјски врло важном тренутку био на значајном мјесту, а то је загребачки надбискуп.

– Степинац јесте Хрват и националиста, али је прије свега војник Ватикана. Он 17. јула 1941. године добија од Ватикана документ да може да врши покатоличавање Срба. Осмог августа, Папа шаље своје емисаре који ће бити на бискупској конференцији Хрватске. Степинац је то доживио на начин на који је то предочио у дневнику, а то је да је Ватикан дефакто признао НДХ. Потом се кретао по том кординарном систему. Мора да се зна да је Степинац био антикомуниста још прије рата, навео је Мачета, објавио је Курир.