Кроз ово мјесто у Шумадији прошао је и Ђурађ Бранковић, који је према предању, у пећини на Острици сакрио пуне сандуке злата и сребра, а међу вриједним накитом налазила се и круна која је припадала цару Душану.

На само двадесетак километара од Чачка налази се село Остра, описано у бројним књигама јер су се управо на том мјесту уз ријеку Островку, неприступачним стазама све до врха оближње планине Срби склањали од Турака.

О овом благу писао је и Чедомиљ Мијатовић у роману “Рајко од Расине” давне 1892. године и по њему на „митској планинини, пуној пећина, змија и извора“ налази се скривена ризница српских средњовјековних владара. Од тада потрага не престаје јер бројни су путници намјерници корачали кроз густу шуму како би се обогатили, али то још увијек никоме није пошло за руком, па је логично очекивати да је благо и даље ту.

Ни људи из села Остра нису остали имуни на идеју о потенцијалном богатству које се можда налази близу њихове куће.

“Кад сам имао око 25 година, био сам знатижељан и одлучио да истражим пећину и увјерим се да ли то благо заиста постоји. А потајно сам се надао као и сви да ћу га пронаћи. Ушао сам у пећину око 50 метара, више нисам смио јер су услови заиста претешки. Тада сам успио само открити керамичке слојеве”, прича мештанин.

Овај први покушај, за њега је, како каже, био и посљедњи јер се више није смио усудити ући у пећину на планини Острици за коју се у прошлим временима вјеровало да је чувају змије. До сада је овдје забиљежено неколико смртних случајева, па кружи и прича да оне који се одлуче за потрагу прати проклетство, објавио је портал Лепоте Србије.

“Сигурно је да нешто постоји. Ја овде живим скоро 80 година и сјећам се да су погинули човек и жена из Краљева кад су кренули пут пећине, а они нису једини. Ја се никад нисам баш охрабрио да кренем тамо, милији ми је живот, него било какво благо Немањића”, испричао је један старији становник овог тајновитог села.

Уколико нисте довољно храбри да се упутите ка пећини у потрагу за сребром и златом, овај крај ипак не би требало да заобиђете, јер пут ће вас ако не баш до блага Немањића довести до византијског утврђења Соколица које датира од петог вијека. Осматрачница и пушкарница постављене су тако да гледају на цијели слив западне Мораве.

“Најстарији остаци овдје се могу пронаћи из бакарног доба и од 2000. године прије нове ере, а први трагови живота овдје су утврђени током бронзаног доба, па је Соколица једно од најинтересантнијих историјских налазишта у овом крају, које може имати изузетан туристички потенцијал”, изјавила је Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку.

Планинско утврђење Соколица је кроз историју имало велики стратешки значај, јер је контролисало важне путеве који су са Поморја и Босне преко чачанске котлине водили ка Шумадији.