Прослављени хрватски кошаркаш Фрањо Араповић запрепастио је читав регион отвореним величањем фашистичке творевине НДХ.

Бивши репрезентативац Југославије у разговору за хрватски портал “Нет.хр” рекао је да је читав живот тежио независној држави Хрватској, па и у Југославији, а онда је срамном изјавом омаловажио жртве Јасеновца.

– НДХ (Независна држава Хрватска) је била тежња хрватског народа за државом. Нормално да не можеш имати све идеално. Ни ово што су радили за вријеме НДХ – то се не може оправдати. Али, реците ми, које државе не раде лоше ствари? Знате зашто је око НДХ јавност подијељена? Значи ућуткај Хрвате да не причају, да ништа не раде и не мисле. Ако писну, они су усташе. И одмах им набиј на главу НДХ, одмах, исти моменат. Што год Хрват каже, он је усташа, он слави 10. април. Одмах неко стигматизовање. И оно што није истина, почевши од Јасеновца који је био злочин, али немојте ми говорити да је побијено 700.000, да је убијено 500.000 дјеце с Козаре… Па како је живјети с тим митом? Знаш да то није тако. То је оно, не дај Хрвату изнад воде – без трунке блама рекао је Араповић.

Бивши кошаркаш Цибоне признао је да је читав живот желио да Хрватска буде независна држава. Био је активно укључен у политику и учествовао је у оснивању ХДЗ, на чијем челу је био Фрањо Туђман, преноси Курир.

– Ја ћу вама рећи, ми кад смо били у Лисинском 1990. године, кад је био први сабор ХДЗ, кад смо први пут видјели хрватске заставе, шаховнице, кад се свирала ‘Лијепа наша’… Мислим, лако је сад људима паметовати, причати неке небулозе. Знате, кад имате два Хрвата и не знаш ко за кога ради – да ли је овај у цивилу – не можеш ући у Лисински, гдје ћеш кад заврши Лисински? Најгоре је било изаћи из Лисинског. Не знаш ко ће те клепити или ухапсити. Немам проблем с тим да се забрањује слово ‘У’, али ‘ајмо онда забранити и кокарду и петокраку, а не само стигматизовати усташтво као нешто што не ваља, као нешто што треба да се забрани. Једнаке критеријуме треба за све – сматра Араповић.

Араповић је са репрезентацијом Југославије освоји сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године и бронзу на Свјетском првенству 1986. Године, а недавно је изјавио да га је прослављени селектор Душан Дуда Ивковић избацио из националног тима након Олимпијских игара уз ријечи: “Шта ће нам, бре, тај усташа!”.

Касније је наступао за национални тим Хрватске и освојио је сребро на Олимпијским играма у Барселони 1992. године и бронзу на Европском првенству 1993.