Баш због животиња које су учествовале у изградњи, стари град носи назив – Козник.

Средњевјековни град Козник налази се 8 километара западно од Александровца и десетак километара сјеверозападно од Бруса. Подигнут је у посљедњој трећини XИВ вијека. Смештен је на обронцима Копаоника, на 921 м. надморске висине, одакле изнад ријеке Расине доминира околином.

Према легенди, утврђени град зидала је Јерина, жена деспота Ђурађа Бранковића. Тврђава Козник, са чијих се зидина и кула пружа поглед на планине Копаоник и Гоч, изграђен је камен по камен. Због своје неприступачности, стари и млади, жене и дјеца, па чак и козе су материјал допремали до високог утврђеног дела. Баш због животиња које су учествовале у изградњи, стари град носи назив – Козник.

Само утврђење је, према историјским подацима, подигнуто за вријеме владавине кнеза Лазара, пошто су у старом граду пронађени остаци Моравског стила, карактеристичног за његову владавину. Тврђава Козник се први пут у изворима помиње у Лазаревој повељи манастиру Лавра светог Атанасија на Светој Гори. Повеља је донијета у “племенитом граду Кознику”, 8. августа 1381. године.

Контура тврђаве прати конфигурацију терена, па је тако највећа дужина града мања од 60 метара, а ширина не прелази 45 метара. Бедеми Козника ојачани су квадратним кулама, размештеним на приближно истом растојању. На највишој тачки града, на средини сјеверног бедема, смештена је Донжон кула. Као најбоље очувана, Донжон кула је вјероватно имала стамбену улогу, уз још неколико кула у склопу утврђења.

Поред ње, стари град Козник садржи осам четвоространих квадратних кула, док су темељи порушених кула су и данас видљиви. Због очуваних остатака, археолошки радови које је изводио Завод за заштиту споменика културе у Краљеву пружају одличан увид у основу централног градског утврђења.

Захваљујући археолошким открићима, утвђено је да тврђава Козник у свом саставу имала цркву мањих размера, са богато осликаним зидовима и сачуваним архитектонским фрагментима. Остаци украсне камене пластике, карактеристичне за Моравски стил, свједоче о томе да је придворна црква била изграђена за вријеме владавине кнеза Лазара, подсјећа портал Лепоте Србије.

Унутар саме тврђаве пронађени су остаци цистерне са четири бунара, којима се град снабдјевао водом током опсадног стања и ратова вођених на овом простору. Цијели систем је направљен тако да скупља и чува атмосферску воду. Приликом археолошког окрића у бунарима је пронађена бистра вода, што иде у прилог томе да је систем снадбијевања функционисао и вијековима након изградње тврђаве.

Намеће се закључак да је Козник био замак кнеза Лазара, његово утврђено прибјежиште, а да је тек касније постао сједиште Расине. Тако добија смисао богато украшена црква у оближњој Милентији. Велике грађевине уз њу, са тремовима и два спрата, заправо су прави двор кнеза Лазара – објавио је у чланку „Козник, замак кнеза Лазара“ покојни др Ђорђе Јанковић.