Поручник Бора Благојевић, био је слободно можемо рећи, Најкуражнији Србин у Европи. Био је командант Пратеће чете Дринског корпуса, а уједно и команданта тог корпуса, мајора Алексе.

У борби је изгубио десну руку, па је остатак живота провео без десне руке али ни то му није ускратило његову шармантност и сампоуздање.

О каквом човјеку се ради указује и чињеница да је у његову част исписана пјесма „Девојка је пошла у гору по воду“. Послије рата Бора је емигрирао у Белгију и имао је више кафана-ресторана у Бриселу, био је чувени емигрант, а често се састајао у Чикагу са Војводом Ђујићем који му је био одличан пријатељ.⁣

За свог живота се залагао на здруживању српства и очувању српског васпитања и традиције. Био је вјековни трн у оку комунистичкој власти, па је Титовска влада је више наврата захтјевала његово изручење, али то никада нису успјели, наводи портал Принцип.

Пошто им је то било неуспешно, 8. марта 1975. на прагу његовог стана, Удбаши су га кукавички упуцали са леђа. Сахрањен је у Белгији, а касније се му кости пренијете у Оснабрик (Њемачка) како би био ближе отаџбини у којој је и мртав био забрањен.⁣