Ђурђеви ступови – Манастир захвалности Светом Ђорђу

Манастир Ђурђеви ступови са црквом Св. Ђорђа саградио је жупан Стефан Немања у знак захвалности светом Ђорђу, којем се молио, пошто је успио да се ослободи из пећине у којој је био затворен у тамници.

По записима Стефана Првовенчаног, Стефана Немању су у пећину затворила браћа Тихомир, Страцимир и Мирослав, послије сукоба који је избио између њих. Када је изашао из тамнице, Стефан Немања је преузео власт од њих и заузео мјесто великог жупана у Рашкој. Зато се спомиње 1167. година као година почетка градње манастира, који је завршен четири године касније док је осликавање завршено 1175. године.

Манастир је у средњем вијеку имао велики углед. Обимни радови на манастиру рађени су и за вријеме краља Драгутина, посљедњег владара из лозе Немањића који је столовао у Расу. Северозападна улазна кула је у Драгутиново вријеме претворена у цркву – капелу и тада је украшена фрескама. Саграђена је и нова трпезарија са кухињом, а колико је краљ Драгутин, као његов други ктитор, волио Ђурђеве Ступове види се и по томе што је тражио да му ту буде вјечни дом.

Када је ријеч о самом називу манастира, прозирно је да се први дио имена односи на Светог Ђорђа, док је друга ријеч, ступ, мање позната јер се више не употребљава, а ево и шта представља – ступ је пространији комад обрадивог земљишта у посједу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Још се могу дефинисати као дио властелинске резерве, који су бесплатно обрађивали локални становници одређеног подручја.

Крајем 17. вијека манастир је страдао од стране Турака, а затим и за вријеме Првог и Другог свјетског рата. Његова реконструкција траје већ 40 година, уз озбиљан труд да се сачува његов аутентичан, рашки стил.

Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу двије градитељске концепције средњега вијека, византијске архитектуре на истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светог Ђорђа има важно мјесто у формирању ове архитектуре, познате под називом Рашка школа, као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне Србије.

Немањићи су иза себе оставили на десетине задужбина, што их чини највећим ктиторима у историји српске државе. Могло би се рећи да је градња манастира Ђурђеви ступови била преломна тачка када је ријеч о успостављању одређене политичке идеологије Немањића и споменик писмености на овом тлу, јер указује на почетке описмењавања српског народа. Тадашња српска држава функционисала је неодвојиво од вјере, а управо је Стефан Немања био тај који је успоставио нови систем вриједности, док су га остали владари из те династије вијерно слиједили.