Док је наш велики песник Ђура Јакшић писао своју “Отаџбину” био је инспирисан политичком стварности Србије с краја 19. вијека. То вријеме било је испуњено многобројним устанцима, борбама за ослобођење и буђењем српске националне свести.

Пишући је за лист “Отаџбина” наш велики романтичарски пјесник вјероватно није ни слутио да ће створити свевременску химну српском народу, универзалну за сва покољења која су се на свој начин борила против различитог вида ропства и непријатеља који су покушавали да је покоре.

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вијековјечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Вијекова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби против душмана
Дједови твоји вољно слагали,
Љепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, –
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смјело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема –
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? … Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смјелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
“Отаџбина је ово Србина!”

Јакшићева Отаџбина – Србија непоколебљива је и велика као вјечност, истрајна као камен, снажна, пркосна и неосвојива као бедем и пирамида која се поносно диже у облак. Тај понос, та пирамида српске непоколебљивости, саграђена од костију наших предака који су водили вишевијековне борбе за стварање и опстанак отаџбине. Јакшић нас на тај начин опомиње да се угледамо на славну јуначку прошлост наших предака.

Завршни стих Отаџбина је ово Србина! поента је ове песме и њена порука – непријатељу, који ће је чути у виду громова дрзне ли само да крочи на њено тло, и свима нама да никад не заборавимо да је наша земља кроз историју била и остала симбол неуништивости, постојаности, пркоса и отпора. Нико још није успео да угуши ту урођену српску особину!