Податак, ког се и старији суграђани сјећају кроз маглу, довољан је да се приликом хода овим дијелом града застане, утиша осмијех и погне глава пред покојницима за које се чуло, макар из приче.

Недавна реконструкција Улице Тадеуша Кошћушка на Дорћолу у Београду подсјетила је на готово заборављену чињеницу да су у подвожњаку који излази на Дунавски кеј приликом његове изградње 1934. године пронађени посмртни остаци војника који су под командом Драгутина Гавриловића бранили пријестоницу двије деценије раније, подсјећа Нпортал.

Мајстори су приликом копања, објавила је тада штампа, наишли на лобању, пар цокула, две бомбе, једну чутуру толико чврсто запечаћену да је и двадесет година касније у њој и даље била вода. Пронађени остаци јунака главног града сахрањени су у спомен-костурници у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

У знак сјећања на настрадале у Улици Тадеуша Кошћушка, не и у самом подвожњаку, Удружење бранилаца Београда поставило је спомен-плочу, на којој пише:

„На овом месту при изради подвожњака ископано је шездесет костура бранилаца Београда изгинулих септембра 1915. године. Удружење бранилаца Београда пренијело је свечано ове костуре дана 29. априла 1934. године у костурницу бранилаца Београда на Новом гробљу. Нека овај спомен буде знак вјечите благодарности палим јунацима за слободу и уједињење и нека будућим покољењима даје надахнуће у патриотизму пожртвовању и самопрегоревању.“

Плоча је израђена од мермера са угравираном инскрипцијом. У врху је угравиран натпис Удружење бранилаца Београда, а испод њихов грб. Плочу је свечано открио предсједник овог Удружења Света Урошевић и директор југословенске филијале, француске компаније Батигноллес Пјер Фурије 2. децембра 1934. године.

Многи браниоци Београда страдали септембра 1915. године пронашли су вјечно коначиште у костурници која се налази у зиду испод Јакшићеве куле на Калемегдану. Такође, у знак сјећања на херојску одбрану на Дунавском кеју код Спортског центра „Милан Гале Мушкатиревић“ 1989. године подигнут је споменик браниоцима Београда, аутора вајара Николе Коље Милутиновића.