Хришћанска вјера има много симбола, а један од најважнијих је крст.

У западној култури крст је постао готово неодвојив од хришћанства, а у ствари је један од најстаријих и најобухватнијих симбола. Урезиван у камен или дрво или израђиван од метала или кости, богато украшен или једноставно цртан, крст се појављује широм свијета.

Камени диск са угравираним крстом, пронађен је у пећини Тата у Мађарској, стар је по процјени око 100.000 година, подсјећа портал Опанак.

Крст се налази у древним цивилизацијама, Кине, Егиота, и Средње Америке, а чест је и мотив у афричкој умјетности и појављује се на келтским грнчарским производима, накиту и новчићима. Сматра се једним од четри основна симбола, скупа са точком, кругом и квадратом, с којима је такође повезан.

Крст чини цјеловитост. Укрштање двије линије код њега може се сагледати као сједињење мушког (вертикална) и женског (хоризонталног) принципа. Ове двије осе такође представљају димензије времена и простора, материје и духа, тијела и душе као и еквиноције и солстиције.

Постоје неслагања у вези са крстом  који је коришћен за распеће Христа.

Ево шта се све мислило и око чега су се хришћани спорили када је распеће Христа у питању.

Тек средином ИИ вијека преводиоци Јеванђеља су први пут употријебили “крст”у описима смрти распећа. Многе слике приказују Христа како виси са структуре у облику слова Y (рачва) или са крста у облику Т, као и са познијег латинског крста гдје се попречна прегача налази отприлике на двије трећине према горе. Времном латински крст је постао главни симбол хришћанства.

Неки вјерују да се ово поклала с постепеном тендецијом код ране цркве да се раздвоји  духовно и материјално царство у складу с Христовим ријечима, “Моје царство није од овога свијета”.

Овај став је преовладао идејама о духовности у великом дијелу хришћанског свијета, гдје се земаљски живот (укључујући природу), свијет и тијело сагледавају као силе које треба превладати, а не као дијелови органске целине. За хришћане је распеће исконски симбол, који представља Христову смрт, васкрсење, побједу духа над материјом и искупљење човјечанства.