КАКАВ је јуначки живот имао помало својеглави Перо Тунгуз (1840-1919), славни хајдучки харамбаша, који је као један од вођа српских устаника у Херцеговини показао невиђену храброст, добро се зна, али мање је познато да је преминуо у Трстенику послије напорног војевања за Србију.

Имао је чак 70 година када се пријавио као добровољац да ослободи Србију!

Ни то што је имао 70 година није га спријечило да се пријави као добровољац у Великом раду, да учествује у пробоју Солунског фронта и да се бори за ослобођење Србије од Аустроугарске једнако неустрашиво као што се борио када је пукла Невењиска пушка, подсјећају Новости.

Претпоставља се да је посљедњих пет година провео у Србији, већ као стари сердар, а да је дошао или на позив бившег саборца Саве Чутурила или као добровљац. За њим су у Трстеник стигли и његови синови, показује истраживање Библитеке Јефимија у Трстенику.

– Душан Перовић Тунгуз (1887-1923), коњички подофицир, био је на служби у Трстенику као полицијски писар када се 16. фебруара 1919. године оженио Тодором, удовом Ђурђа Ђурковића месара из Трстеника – наводи се у трстеничком дијелу биографије Пере Тунгуза.

– Његова браћа, проф. др Радован Перовић Тунгуз Невесињски (1879-1944), извјесно вријеме је живио као избеглица у Трстенику, а професор историје и географије, Данило Перовић Тунгуз (1888-1974), само је долазио у госте.

За др Радована везује се и прича да је послије ослобођења, из неког разлога у београдским новинама напао богатог трстеничкох апотекара Светолика Трајковића да је окупатору открио гроб четничког војводе Воје Танкосића, што су бројни читаоци и Трајковић демантовали касније.

О посљедњим данима самог сердера Пере мало се зна, осим да је преминуо 18. марта 1919. године у Трстенику.

Професор Данило Перовић Тунгуз је оцу, хајдучком харамбаши, 60-их година 20. вијека подигао на Моринама Спомен-обиљежје – крст са спомен-плочом. Споменик је обновљен прије осам година.