„Они који воде народ, не воде него га заводе, шта ћеш чинити с њима, Господе мој? Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до ријечи.

Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих мјеста. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили своје зло.

Немоћни су да учине правду народу, него га застрашују плашећи га гором неправдом прошлих времена.

Харају за себе и за пријатеље своје, јер знају да неће дуго.

Шта ћеш чинити с њима праведни Господе?

Учинили су они све, и ја немам шта да чиним, него да их оставим себи. Заиста, неће јести своју добит у миру, него ће је потрошити на даће својих рођака.

Осиромашиће и мишеви ће им пролетати коз подрту кошуљу. Сневаће буне преварених и похараних, и дизаће се у поноћи, престрашени и ознојени. Биће им дуг живот, да би им казна била дужа.

Доживјеће да виде свој дом у згаришту и бјежаће из своје земље, гладни и болесни, и неће смети изговорити своје име ни пред ким.

Гледаће туђинце у својој земљи и просиће комад хљеба од њих.

Горе ће бити држави њиховој него римској. Јер имадоше Рим за примјер и не поучише се.

Горе ће бити народу њиховом, који их је родио, него народу јеврејском. Јер имадоше примјер народа јеврејског и не поучише се.

Слушаће клетве свога имена, и неће смјети повирити на прозор.

Гледаће свој народ гдје га везане у поворкама воде, и бојаће се за себе.

И слушаће, и у сну и на јави, проклињања свога имена, и дрхтаће а неће моћи умријети“.