ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999) из Мијајловца код Трстеника погинуо је на Васкрс, трећег дана херојске борбе на Кошарама. Како би омогућио саборцима одступницу, пуцао је из митраљеза до посљедњег метка. Када их више није имао, бацио је ручну бомбу на ОВК терористе.

ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999)

Млади граничар се спомиње у сваком запису ове битке, о њему данас свједоче, људи који су преживели пакао Кошара, сви они који знају како је бранио коту 502, подсјећају Новости.

– Шумар је шарао лијево и десно косећи терористе из прве и друге линије напада – записао је Ненад Милкић у својој књизи „Зов карауле“. – Са првим хицима адреналин је почео да скаче и помислио је да би овако могао цијели дан.

Он је и могао, али муниције, једноставно, више није било. Са шкљоцањем празног оружја свијест му се вратила и пред њим се указао призор бојишта. На чистини је непомично лежало неколико терориста. Други су бојажљиво дизали главе гледали у његовом правцу. Он је устао, погледао иза себе и видио како су његови другови довољно одмакли, узео је бомбу и бацио је према нападачима.

Купио је себи још неколико секунди. Сасвим довољно да се окрене и потрчи. Али је послије пар корака застао. Митраљез – прострујало му је кроз мисли, Србин никада не оставља своје оружје, сјетио се реченице свог прадеде Солунца.

Трстеничани добро памте причу о Милићевом херојству, који је био у мартовској класи 1998. и био један од осам страдалих војника 53.граничног батаљона 11.априла. Сјећање на њега чувају и у селу Медвеђа код Трстеника, гдје је његов лик осликан на муралу фасаде старе школе из 1827. године. На истој страни школске зграде осликани су и ликови тројице храбрих трстеничких војника, настрадалих у ратовима 90-их. Звали су се Саша Милановић, Драган Трошић и Небојша Станичић. Нису заборављени.