У Њујорку је одржана сједница Савјета безбједности о БиХ. Овај пут, тамо се чуо и глас из Републике Српске. Српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић била је јасна. Српска неће дозволити гажење Устава и деспотску власт ОХР-а.

За разлику од Кристијана Шмита који је за кочење напретка БиХ оптужио Републику Српску, Цвијановићева је за говорницом поручила да је ОХР тај који гуши демократски процес у БиХ, а да напредак кочи њихово мешетарење по питању имовине. Обраћању Шмита успротивио се руски амбасадор Василиј Небензја, а његово излагање нису пратили ни Жељка Цвијановић, ни руска ни кинеска делегација који су напустили салу.

Цвијановићева је тај поступак и образложила. Разлог је што Шмит наставља да прави експеримент од БиХ
стављајући се изнад демократски изабраних институција, за шта му Дејтонски споразум није дао мандат.

Иако му Савјет безбједности није потврдио мандат, Кристијан Шмит је у Уједињене нације дошао са извјештајем о БиХ. Први је реаговао руски амбасадор при УН Василиј Небензја, захтијевајући да се Шмитово обраћање блокира, јер нелегитимно говори у улози високог представника.

– Кристијан Шмит нема права да говори пред Савјетом безбједности нити да представља и доставља своје извјештаје Савјету безбједности у име међународне заједнице – рекао је Небензја.

Није негодовање руског представника спријечило Шмитово обраћање у Њујорку о статусу провођења мира у БиХ. Но, услиједило је реаговање из Српске. И прије него што је Шмит почео излагање, српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић напустила је салу.

Шмитовом обраћању нису присуствовали ни шефови сталних мисија Кине и Русије при УН, који га не признају као високог представника.

А у центру пажње Шмитовог извјештаја о БиХ, очекивано, Република Српска. Обрушио се на предсједника Српске Милорада Додика, оптужујући га за сецесионистичку реторику која, како каже, подрива институције БиХ, урушава Дејтонски споразум, пријети стабилности и безбједности у БиХ.

– Предсједник Републике Српске Милорад Додик отворено се залаже за независност Републике Српске, чак је јавно говорио о томе да Српска треба да се придружи Србији. Нарочито ме брине заједничка изјава коју су потписале владајуће странке у Српској. Та изјава у којој говоре да државна имовина припада ентитетима, личи на акциони план за сецесију – изјавио је Шмит.

Република Српска посвећена је миру, опредијељена за уставну БиХ. Но, није спремна да се повинује диктаторским мјерама странаца и ОХР-а, неуставним одлукама странаца који сједе у Уставном суду БиХ, рекла је у обраћању српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић.

Пријетеће присуство ОХР-а гуши демократски процес и подрива унутрашњи дијалог, кључан за будућност БиХ.

– Заиста, непромишљено уплитање ОХР-а чешће ствара него што рјешава проблеме, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином. Неизвјесност у погледу питања јавне имовине, која је настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу – навела је Цвијановићева.

То што Српска не допушта странцима да је третирају као колонијални посјед и узурпирају њена права, наилази на салву оптужби у популарном наративу о „сеценионистичкој реторици“. Ријеч је о замјени теза, наглашава Цвијановићева.

– Република Српска се не може оптужити да је нека „одметничка држава“ само зато што позива стране званичнике да поштују међународно право и уставна демократска права грађана БиХ – додала је Цвијановићева.

Шмитовом извјештају још једном се супротставио руски амбасадор. Указујући на штетно дјеловање међународне заједнице у БиХ, од Савјета безбједности тражио је хитно затварање Канцеларије ОХР-а.

– Канцеларија ОХРа требало би да буде затворена под хитно, јер деструктивно дјеловање и наметања самопрозваног високог представника само штети БиХ. Странци од БиХ покушавају да направе колонију. И Уставни суд БиХ, пратећи концепт ОХР-а, постао је оруђе у рукама западних центара. Троје од деветоро судија у Уставном суду БиХ су странци. Ово је примјер како се не поштује суверенитет једне државе у 21. вијеку – истакао је Небензја.

И Цвијановићева од Савјета безбједности захтијева да заштити права грађана у БиХ, инсистирањем на потпуном спровођењу слова Дејтонског споразума и да осуди страно мијешање у БиХ.

– Овај Савјет треба једном за свагда да јасно стави до знања да високи представник нема деспотска овлашћења да одлукама управља БиХ и да потврди да домаће институције на свим нивоима власти имају право да доносе одлуке у складу са нашим уставом – додала је Цвијановићева.

Цвијановићева је истакла и да је увјерена да је будућност БиХ у досљедном спровођењу Дејтонског мировног споразума.

Чланице Савјета безбједности позвале су политичке актере у БиХ на дијалог, ради очувања цјеловитости БиХ.