Ријетко која православна црква може да се похвали да има парче мараме и појаса Богородице или мошти 33 најзначајних светаца у хришћанству. Марков манастир је православни храм надомак Скопља који чува све ове свете реликвије на једном мјесту.

Екипи скопске телевизије Канал 5 је било дозвољено да види и сними све те свете предмете који су били донације, највише од Руске православне цркве.

Марков Манастир, са црквом посвећеном Светом Димитрију се налази на крају села Сушица, на лијевој обали Маркове Реке, на планини Китки, 20-так километара јужно од Скопља, подсјећа Башта Балкана.

Српски краљ Вукашин Мрњавчевић је 1345. године основао манастир посвећен Светом Димитрију, а његов син, краљевић Марко, по коме манастир носи име, га је 1366. године завршио, а од 1366. до 1371. године и осликао фрескама.

Архитектуру цркве Марковог манастира, изграђене од цигала и камена, чини крст уписан у правоугаоник, са куполом изнад централног дијела и слијепом куполом у припрати. Иконостас Марковог манастира је израђен од камених стубова.

Елегантна спољна припрата Марковог манастира је додата 1830. године по налогу Хамзи Паше, који је током читавог 19. вијека био великодушан ктитор манастира, иако је чудно да је великодостојник Турског царства великодушно помагао хришћански поменик.

Натпис изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира, написан на црквено-словенском језику је један од најзначајнијих докумената о градњи цркве и њеним задужбинарима: „Вијерни краљ Вукашин и краљица Јелена, са њиховом вољеном дјецом, краљевићима Марком, Андријашом, Иванишом и Дмитром“.

Натпис је урађен послије погибије краља Вукашина у Маричкој бици 1371. године, када је краљевић Марко, као прворођени син, постао краљ.

Током турске владавине, Марков манастир је бројао 20 монаха. Тадашњи игуман манастира, Кирил Пејчиновић је Марков манастир развио у духовни центар. Он је по својој преписивачкој школи у средњем вијеку припадао групи најзначајнијих духовних центара православља.

Марков манастир је и данас активан, а у њему битисује женско монашко сестринство, које је крило да се у њему налазе мошти 33 светитеља, парче мараме и појаса Богоридице, парче крста на који је био разапет Исус Христос…

Све те реликвије се налазе на постаменту око иконе мајке божије Богородице, која доји Исуса, и која се осим у Марковом манастиру, налази на још само једном мјесту – у манастиру Хиландар на Светој Гори.

Игуменија овог духовног светилишта из 14. вијека, сестра Илијана вјерује да је чудо, израз Божије љубави и воље чињеница што је све те реликвије добила без икаквог протокола и захтјева, већ само као израз братске љубави Руске задграничне цркве током путовања у Русију, Румунију, Јерусалим и Аустралију у посљедњих годину и по дана.