13/05/2023

Изливена је од бронзе са ручке Карађорђевог топа „Абердар“, који су Турци заплијенили током Првог српског устанка. Највољенији српски краљ је на тај начин симболично желио да очува династичку везу са зачетником лозе Карађорђевића, подсјећају Новости.
Управо у том детаљу лежи и повезаност Вршца и краљеве круне. Јер, у Вршцу је послије слома Првог српског устанка живио мајстор који је тај топ, који се данас чува на Опленцу, излио за потребе устанка.
Ријеч је о Јоанесу Боти, вршачком зету, који се сматра првим Карађорђевим тополивцем.
Није познато како су Карађорђе и Бота почели сарадњу, али се зна да су се послије устанка – окумили.
Бота се 1814. године доселио у Вршац. Ту се оженио мјештанком Катом Петровић, а кум на њиховом вјенчању био је управо – вожд Карађорђе.
У Вршцу је Бота основао радионицу за изливање црквених звона, која су уграђивана у православне храмове широм Србије. Тај посао су од њега наслиједили синови Стефан и Ђорђе, који су такође постали угледни звоноливци.
Управо због те везе Вршца и краљеве круне, група угледних Вршчана је прије пет година дошла на идеју да у том граду подигне јединствени споменик краљу Петру Првом – на ком би он први пут био приказан као владар. На свим постојећим споменицима он је приказан као војсковођа.
Уз одобрење најмлађег краљевог праунука Михаила Карађорђевића, познати вајар др Велимир Каравелић је још прије три године у гипсу направио модел продуженог попрсја краља са пуним инсигнијама – круном, плаштом, копчом за плашт, орденом светог Цара Лазара, скиптаром и орбом. Идеја је да буде изливен у бијелом мермеру, али ће реализација, ипак, морати да сачека нека боља времена.
02/04/2026
01/04/2026
31/03/2026
14/03/2026
09/03/2026