Српска православна црква и њени вјерници данас славе Светог Атанасија Великог, најпрогоњенијег свеца у историји хришћанства.

Свети Атанасије Велики од раног дјетињства био је посвећен вјери. Као ђакон архиепископа Александра, био је на Првом васељенском сабору у Никеји. На овом скупу светац се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље.

Умногоме је допринио да се аријанство сузбије, а православље утврди. Сматра се да је рођен у граду Александрији или можда у оближњем граду Даманхур у делти Нила, негђе између 293. и 298. године.

Писао је „Симбол вјере“, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој, Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година, а готово кроз цијели живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валенс; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови сљедбеници.

Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бјежати у Рим. Тек пред смрт проживио је неко вријеме мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило.

Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као он, но његова велика душа све је трпељиво поднијела ради љубави Христове и најзад изашла побједоносна из цијеле те страшне и дуготрајне борбе. За савјет, утјеху и моралну потпору често је одлазио Светом Антонију, кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је 373. године. Мало прије смрти рукоположио је свог прејемника, епископа Петра.

Народна вјеровања и обичаји

На југу Србије до данас је живи легенда а о томе како је ђаво искушавао Светог Атанасија прерушивши се у најљепшу дјевојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог. Свети Атанасије је прозрео ову превару и замолио дјевојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море. Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили.

Стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је важно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени.

У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који вјерују да тог дана ђаволи вребају у вировима, па ни воденице тада не раде.