Хаџи Проданова пећина је туристички бисер ивањичког краја, чије су природне ријеткости и овог прољећа доступне посетиоцима.

Војевао је у Првом српском устанку војвода Хаџи Продан Глигоријевић, по коме је названа и буна против Турака подигнута 1814, а данас овог војводу помињу по необичној и посећеној пећини код Ивањице (на седмом километру пута ка Гучи). То је Хаџи Проданова пећина, туристички бисер овог краја.

Подаци казују да се налази у долини Рашћанске ријеке (зову је и Рашћанска пећина или Шљепаја), те да су је спелеолози испитали у дужини од 400 метара. Састоји се од два спрата, простране дворане дуге су око 50, а широке 15 метара.

По Хаџи Продану се зове, јер је он у пећину склањао народ од зулума Турака. На платоу пред њеним улазу налази се Аџијина црква, посвећена архангелу Михаилу, први пут саграђена 1809. године. Има података да ју је подигао Хаџи Продан, те да је касније рушена и обновљена, наводи Политика.

О њеним природним вриједностима и обављеним археолошким истраживањима пише ивањички новинар Рашко Нешовановић, наводећи да је некад овдје екипа студената Биолошког факултета, с професором Божидаром Ћурчићем на челу, пронашла 25 врста пећинских инсеката непознатих или ретких у свету.

Мало се о њој зна…

Археолози су налазили и кристале кварца, фрагменте керамике из старијег гвозденог каменог доба, око 60 предмета старих више десетина хиљада година… Пећина је у једном периоду била привремено станиште пећинског медвједа. О њеној величини испредају се разне приче, као и једна да су ловачки керови у пећини потјерали лисицу, али да је она успјела да им умакне изашавши кроз једну шупљину на крају села Лиса.

– Педесетих година прошлог века наставник географије Ђуро Митрашиновић сваку генерацију осмака у Ивањици обавезно је водио у пећину и причао им о историји овог локалитета. Данашње генерације осмака, нажалост, мало знају о овој пећини, која је од центра вароши на само неколико километара. Сада је посјета Хаџи Продановој пећини могућа свакодневно од 10 до 14 часова и обилазак, који треба најавити, бесплатан је. Било би леијпо када би просветни радници оживели некадашњу традицију и дјецу организовано повели у обилазак пећине – пише Нешовановић.