Српска православна црква добила је у недељу новог свеца Свештомученика Недељка Стреличића, а у питању је прва канонизацвија личности из Београда још од средњег века.

На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, на светој Литургији коју је, у храму Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, служио Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског, извршен је свечани чин канонизације Светог свештеномученика Недељка Раковичког.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво из више епархија, гости из Руске Православне Цркве, уз молитвено учешће многобројног вјерног народа. На малом входу, Преосвећени Епископ г. Петар је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о прибрајању Светог свештеномученика Недељка Раковичког лику светих, а затим је, уз појање тропара Светом свештеномученику Недељку Раковичком, крстолико уздигао икону Светог Недељка благосиљајући присутне.

Ко је био Недељко Стреличић?
Свештеник Недељко Стреличић, парох кнежевачки, рођен је у селу Пусто Шилово, срез лесковачки, 26.2.1907. године у сеоској породици. Школовао се у Косовској Митровици, а Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену завршио је 1929. године са одличним успјехом. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1930. године и постављен за пароха у Приштини. Године 1931. уписао је Богословски факултет у Београду и исте године бива постављен на парохију у Лапљем селу код Приштине. У јануару 1935. године благословом Патријарха Варнаве постављен је на парохију кнежевачку са сједиштем у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици. Дипломирао је на Богословском факултету 1936. године.

Од 1937. до 1939. године заједно са Поверенством за градњу храма успио је да сагради Храм и парохијски дом у Раковици уз благослов и материјалну помоћ Патријарха Варнаве, ктиторке Јелене Радојкић и других богољубивих људи.

Чинио је дијела милосрђа све вријеме рата, организовао је прикупљање хране и друге материјалне помоћи сиромашним грађанима, удовицама и ратним сирочићима. Прикупљао је намирнице за рањенике у болницама, као и ратне заробљенике којима је паковао и у логоре слао пакете. Ратне 1944. године предложио је да се на дан храмовне славе изостави послужење за госте, већ да се новац предвиђен за то поклони дјечијем избјегличком дому у манастиру Раковица, а једном броју парохијана подијели одређени новчани износ. Овог милосрдног дијела још увијек се сјећају старосједиоци Раковице који су тада били дјеца.

У марту 1945, комунисти су га у вечерњим сатима одвели на информативни разговор с којег се више није вратио. Према свједочењу мјештана свештеник Недељко Стреличић, оптужен да је љотићевац, стријељан је без суђења и милости код данашњег ресторана „Рубин“ у Кошутњаку заједно са још двојицом парохијана. Његово тијело, као и других грађана Раковице, покопано је у једној од многобројних тајних гробница које су расуте по Београду.