Кнезу Милошу Обреновићу је један сусрет крај ријеке предодредио брачни живот. Док је бијелила платно на Дичини, на том мјесту је Милош упознао Љубицу, а она му се допала на први поглед. Ипак, оженио се Љубицом тек по повратку из борбе, током које је стално мислио на њу.

Породица Вукомановић била је стара српска породица, која је уживала углед у народу. Ћерка Радосава и Марије, Љубица, била је средњег раста, прилично крупна и снажна, а веома лијепе спољашњости. То није промакло Милошу Обреновићу, па је под изговором посла, све чешће обилазио кућу Вукомановића.

Љубица је дјетињство и младост провела у кући код родитеља, помажући мајци у свим домаћим пословима. Кад је једном помагала мајци да бијели платно у ријеци Дичини, наишао је туда Милош. Он је опазио мајку и ћерку у послу, а оне одмах изиђоше из воде, чекајући да се Милош удаљи па да наставе рад.

Међутим, Милош, коме се Љубица на први поглед допала, прегазивши ријеку остане подуже на бријегу, тобоже, обувајући се, а у ствари, како сам каже „само да дуже гледам дјевојку, на коју ми, чиниш ‘волико, баш осташе очи“.

Посијле тог сусрета, Милош је чешће, кад год би имао прилике, гледао да сврати Вукомановића кући у Срезојевцима, како је говорио, „послом“, а заправо ради тога да би видио Љубицу.

Ову своју љубав Милош је прво повјерио Ћор Зуки, ортаку свога брата Милана, трговца у Брусници, молећи га да он утиче на Милана да му испроси Љубицу.

Кад је Ћор Зука први пут поменуо Милану о Милошевој жељи да се ожени Љубицом, Милан му је одговорио: „Бог с тобом, побратиме, шта ће бескућнику жена? Та он још ни своје капе нема на глави!“

Ипак, доцније, на велико наваљивање Ћор Зуке, Милан пристаде да запроси Љубицу за брата Милоша. Може бити да је Милош наваљивао да се што пре ожени Љубицом због тога што је чуо да је њу отац био обећао некоме у Сарајево. То је рекао сам Љубичин отац Николи Милићевићу Луњевици кад му је овај предложио да да Љубицу Милошу, подсјећа портал Башта Балкана.

На томе је и остало. Ускоро је почео први устанак. Милош је отишао у борбу, али је стално мислио на лијепу Љубицу Вукомановић из Срезојеваца.

Међутим, у децембру 1805. године питање Милошеве женидбе покренуло се са мртве тачке. Љубици је новембра те године умро отац, а на Светог Стевана (27. децембра по старом календару), баш кад му је даван четрдесетодневни парастос, Милан је уговорио са Љубичиним стрицем Сретеном да да Љубицу за Милоша.

Свадба је обављена 6. јануара 1806. године. Кумовао је Карађорђе, стари сват је био Лазар Мутап, а дјевер Никола Луњевица.