Љубав Пека и Милене Дапчевић мијењала је историју Југославије, а Партизанке нису могле да поднесу брак младе глумице и прослављеног генерала.

Глумица Милена Дапчевић рођена је као Милена Врсајков у Деспотову 1930. године, а постала је једна од највећих звезда социјалистичког филма.

Њену каријеру је, без сумње, обиљежио филм „Аникина времена“ из 1954. године, направљен по мотивима истоимене новеле Иве Андрића, у ком је играла насловну улогу.

Играла је у великом броју филмова и ТВ драма, а млађи су је упамтили као докторку у филму „Бошко Буха“.

Поред тога што су њен живот обиљежили филм и телевизија, ту је и њена велика љубав с Пеком Дапчевићем, народним херојем, учесником Народноослободилачке борбе и Шпанског грађанског рата, амбасадаором СФРЈ и генерал-пуковникм ЈНА.

Упознали су се током љета 1952. године, док је Дапчевић љетовао у Дубровнику, гдје је Милена снимала филм „Сви на море“. Пар се убрзо вјенчао, а кум им је био Милован Ђилас, који је писао о њиховој великој љубави.

Ипак, њих двоје прошли су кроз страшну осуду околине, која није могла да поднесе да се прослављени партизански војсковођа и заводник ожени дјевојком млађом 17 година.

Глумица је била одбачена од Дапчевићевих ратних другова, нарочито јер је он током рата био у вези с прелијепом и ништа мање храбром Станом Томашевић, првом женом коју је Тито поставио за партизанског комесара и коју су називали „Титовом манекенком“.

Међутим, Пеко је одабрао жену која не само што није била истакнута боркиња, већ је била само дјете кад је почео рат, подјећа Курир.

Милена је добијала анонимна писма пуна мржње и беса, а још се памти да су на дочеку Нове 1954. године у Клубу књижевника сједели само са Ђиласом и његовом супругом, што је Ђиласа подстакло да напише политички текст „Анатомија једног морала“, у ком је критиковао функционере и његове супруге.

А 16. и 17. јануара – нешто више од двије недјеље послије тог дочека Нове године – почео је политички обрачун с Ђиласом, који ће га, у финалу, одвести на робију.

Пекин положај био је сложен: његов вољени, млађи брат, пуковник Владо Дапчевић, начелник Управе за агитацију и пропаганду ЈНА, 1948. изјаснио се за Стаљина, а 1950. покушао је да побјегне из земље и био осуђен на двадесет године робије. У обрачуну с Ђилсом је ћутао – није могао против њега, али ни против оног што је Тито одлучио.

Након скандала, Пеко је смијењен с места начелника Генералштаба ЈНА и постао амабасадор Југославије у Грчкој.

Милена и Пеко имали су двоје дјеце: ћерку Милицу и сина Вука, а глумица је цијелог живота истицала колико је поносна на насљеднике. Милица је одлучила да постане археолошкиња, о чему је Милена причала с поносом, а у једном интервјуу истакла је и да Милица има „бољи укус у одјевању“ од ње.

Преминуо је у Београду 1999. године, са Миленом поред себе. Она је наставила да живи у Србији и његује сјећање на њега, а свијет је напустила 3. децембра 2018. године.