ЗВОНА са хришћанских богомоља се оглашавају већ скоро 6 вијекова тачно у подне широм свијета.

Године 1456. је на стуб одбране хришћанске Европе од налета муслиманских Турака стала управо српска војска предвођена деспотом Ђурђем Бранковићем. Угари су пружили значајну подршку у виду одреда које је предводио Сибињанин Јанко, али и слабо наоружани крсташи.

Велика османска сила је бројала око 100 хиљада војника, док је хришћанска коалиција скупила тек половину тога. Београдском утврђењу се није писало добро, а тог четвртог јула је отпочела османска опсада.

Околина Београда је највише страдала, све до 14. јула када је дошло до велике борбе на Дунаву. Османска флота је разбијена, а у немоћи су се одлучили на жестоки јуриш неколико дана касније. Хришћани су одолели, а Турци бивају принуђени на повлачење, подсјећа Нпортал.

Подневна звона

Током опсаде утврђења на ушћу Саве у Дунав, папа Калиста ИИИ је наредио да сваког дана звоне подневна звона са сваке цркве, као позив вјерницима да се моле за одбраниоце Београда.

У многим мјестима је ипак прво стигла вијест о победи, па тек онда наредба. Црквена звона су тада звонила у част побједе бранитеља Београда, а папа никада није ту наредбу повукао.

И дан данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне у част ове велике хришћанске побједе.